Постојећи предлог закона о утврђивању надлежности АП Војводине повећаће јавне расходе којима покрајинска администрација оптерећује привреду читаве Србије. Повећање обима надлежности доноси повећање бирократског апарата и потребу за још већим средствима којима располаже војвођанска власт. И то у тренутку када се буџети у свим градовима и општинама у Србији смањују, људи отпуштају, а привреда која то треба да финансира пропада.

Досадашња расподела надлежности између републичког и покрајинског нивоа власти је довела до апсурда да покрајинска администрација Војводине располаже са више средстава него свих 45 локалних самоуправа на територији Војводине заједно. Све до 2007. године су буџети општина и градова били већи од буџета покрајине, а већ 2008. године је тај однос промењен, тако да је покрајинска администрација управљала са више од 51 милијардом динара, док су буџети локалних самоуправа били вредни нешто више од 47 милијарди. За 2009. годину је предвиђен даљи раст буџета покрајине и то на готово 60 милијарди или око 8,3 одсто буџета републике, што је више од Уставом предвиђених 7 одсто.

Покрајинска администрација већ сада представља најскупљи део државне администрације у Србији, где само трошкови плата износе више од 2,2 милијарде динара или преко 23 милиона евра годишње. При томе, податак о броју запослених у покрајинском апарату је једна од најбоље чуваних тајни ове земље, а нагађања се крећу од 1.200 до 2.000 људи. Народна скупштина има 250 посланика на десет милиона грађана Србије, а скупштина Војводине има 120 посланика на два милиона грађана у покрајини.

Кашњење у достављању предлога новог буџета републике добрим делом је резултат калкулације власти и њеног страха како ће се проширење надлежности Војводине и повећање трошкова које оно доноси одразити на укупну јавну потрошњу Србије. Наравно, још једанпут ће највећи терет унутарпартијских договора и трулих компромиса власти сносити грађани и привреда Србије.