ПРЕДЛОГ

ЗАКОН О РЕГИОНАЛНОМ РАЗВОЈУ

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет закона

Члан 1.

Овим законом одређују се називи региона и уређују се: начин одређивања области које чине регион и начин одређивања јединица локалне самоуправе које чине област; показатељи степена развијености региона и јединица локалне самоуправе; разврставање региона и јединица локалних самоуправа према степену развијености; развојни документи; субјекти регионалног развоја; мере и подстицаји и извори финансирања за спровођење мера регионалног развоја.

Циљеви

Члан 2.

Циљеви подстицања регионалног развоја су:

1)        свеукупни друштвено-економски одрживи развој;

2)        смањење регионалних и унутар-регионалних диспаритета, у степену друштвено економског развоја и услова живота, са нагласком на подстицање развоја недовољно развијених, девастираних индустријских и руралних подручја;

3)        смањење негативних демографских кретања;

4)        развој економије базиране на знању, иновативности, савременим научно-технолошким достигнућима и организацији управљања;

5)        развој конкурентности на свим нивоима;

6)    успостављање правног и институционалног оквира за планирање, организовање, координирање и реализацију развојних активности;

7)    подстицање међуопштинске, међурегионалне, прекограничне и међународне сарадње у питањима од заједничког интереса;

8)    ефикасније коришћење домаћих природних ресурса и добара, као и страних ресурса, на републичком, покрајинском, регионалном и локалном нивоу.

Начела подстицања регионалног развоја

Члан 3.

Подстицање регионалног развоја заснива се на следећим начелима:

1)        начелу целовитости (спровођење политике регионалног развоја на целој територији Републике Србије);

2)        начелу синхронизације (интеграција, координација и комплементарност и усклађивање регулативе, институција и активности Владе и аутономних покрајина, јединица локалне самоуправе, других институција и организација и међународних партнера у планирању и спровођењу политике регионалног развоја);

3)        начелу солидарности и једнаких могућности за све (социјална димензија развоја, подстицање развоја недовољно развијених подручја и посебно угрожених или маргинализованих група становништва);

4)        начелу партнерства (партиципација и синергија - политика регионалног развоја заснована на партнерству и синергијском деловању јавног, приватног и цивилног сектора, домаћих и међународних организација и институција);

5)        начелу планирања (планирање регионалног развоја на основу развојних докумената на републичком, регионалном, обласном и локалном нивоу);

6)        начелу супсидијарности (децентрализација у обављању послова припреме, извођења и надзора програма за подстицање регионалног развоја назаконодав регионалном, обласном и локалном нивоу, уз претходно обезбеђене институционалне и кадровске капацитете, односно људске ресурсе);

7)        начелу јавности (јавна доступност развојних докумената, критеријума за избор, планирања и одабира развојних пројеката као и кадрова);

8)        начелу контроле и вредновања (контрола и праћење израде и реализације развојних докумената и пројеката, као и оцена ефеката њихове примене);

9)        начелу ефективности и ефикасности употребе средстава за финансирање подстицања регионалног развоја (средстава буџета Републике Србије, буџета аутономних покрајина, буџета локалних самоуправа, извора међународне помоћи, фондова Европске уније, приватних и других извора за реализацију развојних пројеката );

10)        начелу концентрације (финансијска средства намењена за регионални развој усмеравају се на реализацију приоритeтних активности регионалног развоја);

11)        начелу равномерности регионалног развоја (подстицање бржег развоја недовољно развијених региона, области и јединица локалне самоуправе);

12)        начелу одрживости и унапређења животног стандарда (повећање животног стандарда садашњих генерација, уз обезбеђење повећања свих развојних потенцијала будућих генерација);

13)        начелу рационалности (подршка активностима чији су циљеви реални, а резултати оствариви и мерљиви);

14)        начелу усклађености са правилима Европске уније (успостављање правног и институционалног оквира у складу са стандардима, најбољим праксама и регулативама Европске уније и домаћег законодавства).

Значење појединих израза

Члан 4.

Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:

1)    регион је статистичка функционална територијална целина, која се састоји од једне или више области, успостављена за потребе планирања и спровођења политике регионалног развоја, у складу са номенклатуром статистичких територијалних јединица на нивоу 2, није административна територијална јединица и нема правни субјективитет;

2)    област је статистичка функционална територијална целина, успостављена за потребе планирања и спровођења политике регионалног развоја, у складу са номенклатуром статистичких територијалних јединица на нивоу 3, није административна територијална јединица и нема правни субјективитет;

3)    регионални развој је дугорочни и свеобухватни процес унапређења одрживог економског и друштвеног развоја региона, области и јединица локалне самоуправе, уз уважавање њихових специфичности;

4)    развојни документ је документ на републичком, регионалном, обласном и локалном нивоу, којим се уређује економски и друштвени развој;

5)    развојни пројекат је пројекат изградње или обнове комуналне, економске, еколошке, социјалне и друге инфраструктуре, изградње и јачања институција и кадровских и људских ресурса, развоја привредних друштава и предузетништва, подстицања научно истраживачког рада, као и други пројекти који доприносе свеобухватном друштвено-економском или регионалном развоју;

6)    степен развијености региона и јединица локалне самоуправе је мера развијености одређеног региона и јединице локалне самоуправе у односу на републички просек;

7)    подстицај је конкретно улагање или програмско усмеравање улагања са републичког нивоа за реализацију пројеката од посебног значаја за регионални развој;

8)    мере су акти Владе за спровођење политике регионалног развоја;

9)    номенклатура статистичких територијалних јединица je скуп појмова, назива и симбола који описују групе територијалних јединица са нивоима груписања и која садржи критеријуме по којима је извршено груписање који су уређени у складу са стандардима Европске уније.

II. РЕГИОН И ОБЛАСТ

Одређивање региона

Члан 5.

За потребе подстицања регионалног развоја одређују се следећи региони:

1)        Регион Војводине;

2)        Београдски регион;

3)        Западни регион;

4)        Источни регион;

5)        Централни регион;

6)        Јужни регион;

7)        Регион Косова и Метохије.

Влада, на предлог органа надлежног за послове статистике, одређује области које чине регионе из става 1. овог члана.

Одређивање области

Члан 6.

Влада, на предлог органа надлежног за послове статистике, одређује јединице локалне самоуправе и градске општине које чине област, као и називе тих области.

III. РАЗВРСТАВАЊЕ РЕГИОНА И ЈЕДИНИЦА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ ПРЕМА СТЕПЕНУ РАЗВИЈЕНОСТИ

Степен развијености региона и јединицa локалне самоуправе

Члан 7.

Степен развијености региона и јединица локалне самоуправе утврђује се применом показатеља развијености региона и јединица локалне самоуправе, у складу са овим законом, а на основу података органа надлежног за послове статистике.

Степен развијености за градске општине утврђује се на основу података органа надлежног за послове статистике који се односе на степен развијености града.

Степен развијености из ст. 1. и 2. овог члана, једном годишње, утврђује министарство надлежно за регионални развој (у даљем тексту: Министарство).

Методологија за израчунавање степена развијености региона и јединица локалне самоуправе

Члан 8.

Степен развијености региона, јединица локалне самоуправе и градских општина утврђује се на основу Методологије за израчунавање степена развијености региона и јединица локалне самоуправе.

Mетодологију из става 1. овог члана доноси Влада на предлог Министарства.

Разврставање региона према степену развијености

Члан 9.

Према степену развијености региони се разврставају у две групе, и то:

1)    у прву групу - региони чији је степен развијености 75% и изнад 75% републичког просека друштвеног бруто производа по глави становника;

2)    у другу групу - региони чији је степен развијености испод 75% републичког просека друштвеног бруто производа по глави становника.

Недовољно развијени региони

Члан 10.

Недовољно развијени региони јесу:

1)        региони разврстани у другу групу из члана 9. тачка 2) овог закона;

2)    региони у којима је демографски пад у периоду од пописа 1971. до посматране године већи од 50%.

Разврставање једница локалне самоуправе према степену развијености

Члан 11.

Према степену развијености јединице локалне самоуправе разврставају се у четири групе, и то:

1)        у прву групу - јединице локалне самоуправе чији је степен развијености изнад републичког просека;

2)        у другу групу - јединице локалне самоуправе чији је степен развијености у распону од 80 % до 100% републичког просека;

3)        у трећу групу - јединице локалне самоуправе чији је степен развијености у распону од 60% до 80% републичког просека;

4)        у четврту групу - јединице локалне самоуправе чији је степен развијености испод 60% републичког просека.

Недовољно развијене јединице локалне самоуправе

Члан 12.

Недовољно развијене јединице локалне самоуправе јесу јединице локалне самоуправе из члана 11. тачка 3) овог закона.

Изразито недовољно развијене јединице локалне самоуправе јесу:

1)    јединице локалне самоуправе разврстане у четврту групу из члана 11. тачка 4) овог закона;

2)    јединице локалне самоуправе у којима је демографски пад у периоду од пописа 1971. до посматране године већи од 50%;

3)    заједнице јединица локалне самоуправе на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија.

Јединствена листа развијености

Члан 13.

Јединствену листу развијености региона, јединица локалне самоуправе и градских општина, усваја Влада на предлог Министарства и то најкасније до 31. октобра текуће године.

Предлог јединствене листе развијености региона, јединица локалне самоуправе и градских општина, Министарство припрема на основу података органа надлежног за послове статистике за претходну годину.

IV. ВРСТЕ РАЗВОЈНИХ ДОКУМЕНАТА

Члан 14.

Врсте развојних докумената регионалног развоја јесу:

1)        Национални план регионалног развоја (даљем тексту: Национални план);

2)        регионална развојна стратегија (у даљем тексту: регионална стратегија);

3)        програми финансирања развоја региона;

4)        остала развојна документа из области регионалног развоја.

Развојни документи регионалног развоја представљају једну од полазних основа за израду докумената просторног планирања и докумената за спровођење просторних планова.

Развојни документи регионалног развоја израђују се у складу са важећим документима просторног планирања.

Развојни документи из става 1. овог члана припремају се уз обавезно спроведену јавну расправу и уз обавезу излагања на јавни увид нацрта тих развојних докумената.

Развојна помоћ Европске уније биће усклађена са стратешким документима и приоритетима дефинисаним у складу са чланом 49. овог закона.

Влада, на предлог Министарства, ближе уређује структуру, методологију израде, начин усклађивања, начин спровођења јавне расправе, као и начин и рокове излагања на јавни увид развојних докумената из става 1. овог члана.

Национални план

Члан 15.

Националним планом дефинишу се основни развојни приоритети регионалног развоја Републике Србије и начини њиховог остваривања.

Национални план припрема Министарство.

Национални план доноси Народна скупштина на предлог Владе.

Национални план доноси се за период од десет година.

Регионална стратегија

Члан 16.

Регионалном стратегијом се, у складу са Националним планом, дефинишу основни приоритети развоја региона и начини њиховог остваривања.

Регионална стратегија доноси се за период од пет година.

Регионалну стратегију доноси Влада на предлог Министарства, ако овим законом није другачије одређено.

Министарство предлог регионалне стратегије припрема у сарадњи са надлежном регионалном развојном агенцијом, обласним развојним асоцијацијама и јединицама локалне самоуправе које чине регион за који се регионална стратегија доноси.

Министарство на предлог регионалне стратегије прибавља мишљење надлежног регионалног развојног савета и Националног савета за регионални развој.

Програми финансирања развоја региона

Члан 17.

Програми финансирања развоја региона су развојни документи који садрже преглед пројеката за регион и расподелу финансијских средстава за реализацију тих пројеката за сваки регион за буџетску годину.

Средства за реализацију програма из става 1. овог члана обезбеђују се на начин прописан чланом 48. овог закона.

Програме из става 1. овог члана и то за пројекте који ће се финансирати из буџета Републике Србије, као и из других извора за буџетску годину, доноси Влада на предлог Министарства, у складу са Националним планом и регионалним стратегијама.

Ако се програм финансирања развоја региона реализује на територији Аутономне покрајине Војводине, мишљење на тај програм даје и Аутономна покрајина Војводина преко надлежних органа.

Ако се програм финансирања развоја региона реализује на територији Главног града, мишљење на тај програм даје и град Београд преко надлежних органа.

Остала развојна документа

Члан 18.

Остала развојна документа из области регионалног развоја (стратегије, програми, планови, акциони планови) морају бити усаглашени са Националним планом и регионалном стратегијом.

Овлашћени предлагач осталих развојних докумената из области регионалног развоја прибавља мишљење од Министарства и надлежног регионалног развојног савета о усаглашености тих документа са Националним планом и регионалном стратегијом.

V. СУБЈЕКТИ РЕГИОНАЛНОГ РАЗВОЈА

Члан 19.

Субјекти регионалног развоја су:

1)        Влада;

2)        Министарство и министарства надлежна за послове финансија и просторног планирања, у складу са законом;

3)        Аутономна покрајина Војводина;

4)        Главни град;

5)        Агенција за привредне регистре;

6)        Републичка агенција за просторно планирање, у складу са законом;

7)        Фонд за развој Републике Србије;

8)        јединице локалне самоуправе, у складу са законом;

9)        Национални савет за регионални развој;

10)    Национална агенција за регионални развој;

11)    регионални развојни савети;

12)    регионалне развојне агенцијe;

13)    обласне асоцијације.

1. Аутономна покрајина Војводина

Члан 20.

Аутономна покрајина Војводина преко својих органа доноси Стратегију регионалног развоја за територију Аутономне покрајине Војводине, у складу са Националним планом и обавља друге послове у области регионалног развоја, у складу са овим законом.

2. Главни град

Члан 21.

Град Београд, као главни град Републике Србије, преко својих органа доноси Стратегију регионалног развоја за територију града Београда, у складу са Националним планом и обавља друге послове у области регионалног развоја, у складу са овим законом.

3. Агенција за привредне регистре

Члан 22.

Агенција за привредне регистре води Регистар мера и подстицаја регионалног развоја, у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката.

Министар надлежан за послове регионалног развоја ближе прописује садржину и начин вођења Регистра мера и подстицаја регионалног развоја.

4. Фонд за развој Републике Србије

Члан 23.

Фонд за развој Републике Србије реализује програме за подстицање регионалног развоја кроз кредите, у складу са Законом о Фонду за развој Републике Србије.

5. Национални савет за регионални развој

Члан 24.

Ради обезбеђивања и унапређивања регионалног развоја у Републици Србији образује се Национални савет за регионални развој (у даљем тексту: Национални савет).

Национални савет има председника и 19 чланова.

Председник Националног савета је министар надлежан за послове регионалног развоја.

Мандат председника и чланова Националног савета траје пет година.

Влада врши права оснивача и именује председника и чланове Националног савета, у складу са овим законом.

Члан 25.

Чланови Националног савета су: министри надлежни за национални инвестициони план, финансије, животну средину и послове просторног планирања, инфраструктуру, државну управу и локалну самоуправу, одрживи развој недовољно развијених подручја, рад и социјалну политику и Косово и Метохију који је и представник региона Косова и Метохије; председник Извршног већа Аутономне покрајине Војводине који је и представник региона Војводине; градоначелник града Београда који је и представник Београдског региона; председници регионалних савета Западног региона, Источног региона, Централног региона и Јужног региона; државни секретар у Министарству задужен за регионални развој; директор Националне агенције за регионални развој; директор Канцеларије за европске интеграције; председник Сталне конференције градова и општина и Национални ИПА Координатор.

По позиву, представници институција, организација и стручна лица могу узети учешће у раду Националног савета без права гласа.

Административне и стручно-техничке послове за потребе Националног савета обавља Национална агенција за регионални развој.

Члан 26.

Национални савет обавља следеће послове:

1)    прати стање у области регионалног развоја и предлаже мере за унапређивање регионалног развоја Републике Србије;

2)    јавно промовише циљеве регионалног развоја Републике Србије и подстиче њихову реализацију;

3)    даје мишљење на нацрт Националног плана и на предлог регионалне стратегије;

4)    даје мишљење на предлоге програма за финансирање развоја региона из средстава буџета Републике Србије;

5)    анализира принципе и ефекте примене политика и мера Владе из области регионалног развоја;

6)    координира радом регионалних савета;

7)    формира радне групе за одређена питања од значаја за регионални развој;

8)    доноси Пословник о свом раду;

9)    подноси Влади једном годишње извештај о свом раду;

10)    обавља и друге послове у складу са овим законом.

6. Национална агенција за регионални развој

Члан 27.

Ради обављања развојних, стручних и регулаторних послова регионалног развоја, Влада ће основати Националну агенцију за регионални развој ( у даљем тексту: Национална агенција).

На оснивање и рад Националне агенције примењује се закон којим се уређују јавне агенције.

Члан 28.

Национална агенција има заштитни знак који користи у свом пословању.

Право коришћења заштитног знака Национална агенција преноси на регионалне агенције и обласне асоцијације.

За обављање појединих стручних послова из своје надлежности, Национална агенција може ангажовати друга правна или физичка лица, у складу са законом.

Члан 29.

Национална aгенција обавља следеће послове:

1)        учествује у припреми и спровођењу развојних докумената и прати њихову реализацију;

2)        прати и спроводи мере и реализује развојне пројекте за унапређење инфраструктуре, развој привредних друштава и предузетништва, обухваћене програмима финансирања регионалног развоја;

3)    акредитује обласне асоцијације, издаје јавне исправе о акредитацији и води евиденцију о издатим јавним исправама;

4)    координира радом регионалних агенција и обласних асоцијација и пружа стручну помоћ потребну за обављање њихових послова који се односе на регионални развој;

5)    припрема и реализује програме едукације инструктора и консултаната за потребе развоја привредних друштава и предузетништва;

6)    планира и предлаже развојне пројекте из области регионалног развоја и пројекте од интереса за Републику Србију и обезбеђује услове за приступ и реализацију пројеката који се финансирају из европских фондова, донација и других облика развојне помоћи;

7)    обавља послове међународне и међурегионалне сарадње из своје надлежности;

8)    води Јединствен регистар акредитованих обласних асоцијација;

9)    води Јединствен информациони систем од значаја за регионални развој;

10)    организује и врши издавачку делатност;

11)    обавља и друге послове у складу са законом.

Послове из става 1. тач. 2), 3), 4), 5), 6), 8) и 9) овог члана Национална агенција обавља као поверене послове.

Члан 30.

Надзор над радом Националне агенције врши Министарство.

7. Регионални развојни савети

Члан 31.

Ради обезбеђивања и унапређивања развоја региона Влада оснива Регионални развојни савет за сваки регион.

Регионални развојни савет има председника и број чланова који се одређује оснивачким актом.

Мандат председника и чланова регионалног развојног савета траје пет година.

Члан 32.

Чланови регионалног развојног савета су представници јединица локалних самоуправа које чине регион, као и представници градских општина, представници јавног и цивилног сектора, као и других институција и организација са територије тих јединица локалне самоуправе, као и представник Владе.

Члан регионалног развојног савета за Регион Војводине је и представник Аутономне покрајине Војводине, а регионалног савета за Београдски регион и представник града Београда.

Већина чланова регионалног развојног савета именује се од представника јединица локалних самоуправа, односно од представника градских општина, које чине регион за који се оснива регионални развојни савет, а које предлажу општинска односно градска већа.

По позиву, представници других институција, организација и стручна лица могу учествовати у раду регионалног развојног савета без права гласа.

Административне и стручно-техничке послове за потребе регионалног развојног савета обавља регионална агенција за тај регион, односно Национална агенција до оснивања регионалне развојне агенције.

Члан 33.

Регионални развојни савет обавља следеће послове:

1)        јавно промовише циљеве регионалног развоја и подстиче њихову реализацију на територији региона;

2)        даје мишљење на регионалну стратегију која се доноси за регион за који је основан регионални развојни савет;

3)        даје мишљење на програм финансирања развоја региона, за који је основан, који се финансира из средстава буџета Републике Србије;

4)        даје мишљења и предлоге на остале развојне документе на регионалном нивоу;

5)        формира радне групе на нивоу региона за одређена питања од значаја за регион;

6)        доноси Пословник о свом раду;

7)        подноси Влади и Националном савету једном годишње извештај о свом раду;

8)        обавља и друге послове, у складу са овим законом.

8. Регионална развојна агенција

Члан 34.

Ради обављања развојних и стручних послова регионалног развоја на подручју региона, Влада ће основати регионалну развојну агенцију за сваки регион (у даљем тексту: регионална агенција).

За сваки регион може се основати само једна регионална агенција.

На оснивање и рад регионалне агенције примењује се закон којим се уређују јавне агенције.

Члан 35.

Регионална агенција обавља следеће послове:

1)        учествује у припреми и спровођењу развојних докумената и прати њихову реализацију на нивоу региона;

2)        прати и спроводи мере и реализује развојне пројекте за унапређење инфраструктуре, развој привредних друштава и предузетништва, изградњу и јачање институција и организација у свом региону, обухваћене програмом финансирања развоја региона;

3)        врши обнову акредитације обласне асоцијације, издаје јавне исправе о обнови акредитацији и води евиденцију о издатим јавним исправама;

4)        координира радом обласних асоцијација у свом региону;

5)        припрема и спроводи програме стручног усавршавања за потребе развоја привредних друштава и предузетништва, развоја инфраструктуре и развоја институција и организација у свом региону;

6)        планира и предлаже развојне пројекате из области регионалног развоја и пројеката од интереса за свој регион и обезбеђује услове за приступ и реализацију пројеката који се финансирају из европских фондова, донација и других облика развојне помоћи за свој регион;

7)        обавља послове међународне и међурегионалне сарадње из своје надлежности;

8)        води информациони систем од значаја за регион;

9)        организује и врши издавачку делатност;

10)    обавља и друге послове у складу са законом.

Послове из става 1. тач. 2), 3), 4), 5), 6) и 8) овог члана регионална агенција обавља као поверене послове.

Члан 36.

Надзор над радом регионалне агенције врши Министарство.

9. Обласна асоцијација

Члан 37.

Обласна асоцијација је привредно друштво или удружење основано за обављање послова регионалног развоја за област утврђену у складу са номенклатуром статистичких територијалних јединица на нивоу 3, која је акредитована, у складу са овим законом.

Члан 38.

Средства за рад, реализацију развојних пројеката и обављање послова обласне асоцијацијe обезбеђују се из:

1)        прихода које оствари обављањем послова;

2)    буџета јединица локалне самоуправе са територије области за коју је основана;

3)    донација, спонзорстава, развојне помоћи домаћих и страних правних и физичких лица;

4)    других извора, у складу са законом.

Члан 39.

Обласна асоцијација обавља следеће послове:

1)    учествује у припреми и спровођењу развојних докумената и прати њихову реализацију на нивоу области;

2)    сарађује са аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе у припреми и примени локалних развојних планова;

3)    представља интерес области у односима са Националном агенцијом и регионалном агенцијом и у оквиру своје надлежности учествује у реализацији усвојених развојних докумената;

4)    припрема и спроводи програме стручног усавршавања за потребе развоја привредних друштава и предузетништва, развоја инфраструктуре и развоја институција и организација и за унапређење капацитета јединица локалних самоуправа које чине област на којој обласна асоцијација обавља делатност;

5)    прати и спроводи мере и реализује развојне пројекте за које је овлашћена;

6)    обавља послове међународне, прекограничне и међуопштинске сарадње из своје надлежности;

7)    води информациони систем од значаја за област;

8)    обавља и друге послове у складу са оснивачким актом.

Члан 40.

Обласна асоцијација подноси годишњи извештај о пословању регионалној агенцији у свом региону и Националној агенцији.

По потреби, регионална агенција, Национална агенција и Министарство могу затражити додатне извештаје о пословању.

Национална агенција и регионална агенција једном годишње врше вредновање рада обласних асоцијација.

Ближе услове и критеријуме за вредновање из става 3. овог члана, прописује министар надлежан за послове регионалног развоја.

Aкредитација

Члан 41.

Право на акредитацију има привредно друштво које је основано као друштво са ограниченом одговорношћу и удружења основана по Закону о удружењима, која у опису свог посла имају и обављање послова из области регионалног развоја и пружање подршке привредним друштвима и предузетништву, а чији су већински оснивачи ( више од 50%) и већински власници капитала (више од 50%) јединице локалне самоуправе са територије области коју чине те локалне самоуправе.

Ближе услове, критеријуме и начин акредитације и престанак акредитације пре истека времена на које је дата, прописује Влада на предлог Министарства.

Поступак акредитације врши се у складу са одредбама закона којим се уређује општи управни поступак.

Члан 42.

Прву акредитацију из члана 41. овог закона врши Национална агенција.

Прва акредитација важи две године, а свака следећа - пет година са могућношћу обнове.

Обнову акредитације врши регионална агенција.

Акредитација се одузима када акредитовани субјект престане да испуњава услове за акредитацију. Акт о одузимању прве акредитације доноси Национална агенција, а акт о одузимању обновљене акредитације доноси регионална агенција.

На акт о првој акредитацији и на акт о обнови акредитације, као и на акт о одузимању акредитације, може се изјавити жалба у року од 15 дана од дана достављања акта о првој, односно обновљеној акредитацији, односно акта о одузимању акредитације.

О жалби из става 5. овог члана одлучује министар надлежан за послове регионалног развоја.

Члан 43.

Национална агенција води Јединствен регистар акредитованих обласних асоцијација (у даљем тексту: Регистар).

Увид у Регистар је јаван.

Садржину и изглед регистра из става 1. овог члана прописује министар надлежан за послове регионалног развоја.

VI. МЕРЕ И ПОДСТИЦАЈИ

Мере

Члан 44.

Мере за подстицање регионалног развоја утврђује Влада на предлог Министарства, у складу са Националним планом, регионалним стратегијама и програмима финансирања развоја региона.

Подстицаји

Члан 45.

Подстицаји се опредељују за:

1)        реализацију пројеката у области регионалног развоја од националног, регионалног, обласног и локалног интереса за Републику Србију;

2)        унапређење привредних грана, технолошког нивоа, приступа новим

технологијама, промоцији истраживања и развоја;

3)        подизање регионалне и обласне конкурентности;

4)        развој градова и општина;

5)        унапређење заштите животне средине;

6)        развој недовољно развијених подручја;

7)        развој привредних друштава и предузетништва и унапређење услова за повећање запослености;

8)        унапређење и развој људских ресурса;

9)        унапређење инфраструктуре на републичком, регионалном, обласном и локалном нивоу;

10)        унапређење међуопштинске, међурегионалне, прекограничне и међународне сарадње у питањима од заједничког интереса;

11)        унапређење свих развојних капацитета на нивоу региона, на нивоу области и локалном нивоу;                  

12)        друге потребе у складу са законом.

Корисници подстицаја

Члан 46.

Корисници подстицаја су:

1)        јединице локалне самоуправе, регионалне агенције и обласне асоцијације;

2)        привредни субјекти, као и фондови на регионалном, обласном и локалном нивоу;

3)        институције и организације на републичком, регионалном, обласном и локалном нивоу;

4)        институције из области образовања и истраживања;

5)        удружења;

6)        кластери и пословни инкубатори.

Корисници подстицаја, као и начин доделе подстицаја, ближе се одређују развојним документима.

Врста и висина подстицаја ће се опредељивати у складу са степеном развијености из чл. 9. и 11. овог закона.

Надзор и вредновање реализације мера и подстицаја

Члан 47.

Надзор и вредновање реализације мера и подстицаја спроводи Министарство.

Вредновање реализације мера и подстицаја врши се на основу Методологије за вредновање мера и подстицаја регионалног развоја.

Методологију из става 1. овог члана доноси Влада на предлог Министарства.

VII. ФИНАНСИРАЊЕ РЕГИОНАЛНОГ РАЗВОЈА

Члан 48.

Финансирање регионалног развоја врши се из следећих извора:

1)    буџета Републике Србије;

2)    буџета аутономних покрајина;

3)    буџета града Београда;

4)    буџета јединица локалне самоуправе;

5)    претприступних фондова Eвропске уније;

6)    бесповратне развојне помоћи међународне заједнице и осталих програма Европске заједнице;

7)    развојних кредита међународних финансијских институција и пословних банака;

8)    донација, прилога и поклона правних и физичких лица;

9)    других извора у складу са законом.

Члан 49.

Програми и пројекти који се финансирају из средстава предвиђених чланом 48. тачка 5), спроводе се у складу са одредбама Закона о потврђивању Оквирног споразума између Владе Републике Србије и Комисије Европских заједница о правилима за сарадњу која се односе на финансијску помоћ Европске заједнице Републици Србији у оквиру спровођења помоћи према правилима Инструмента претприступне помоћи ИПА („Службени гласник РС”, број 124/07), као и документима чије се доношење и усвајање предвиђа наведеним споразумом.

Члан 50.

Финансирање развојних пројеката из извора из члана 48. тачка 1) овог закона, ближе ће се уредити посебним уговорима који закључују ресорна министарства и Национална агенција, Национална агенција и регионална агенција, Национална агенција и обласна асоцијација, регионална агенција и обласна асоцијација.

Финансирање развојних пројеката из извора из члана 48. тач. 2) и 3) овог закона, ближе ће се уредити посебним уговорима, који закључују регионална агенција основана за Ррегион Војводине и Аутономна покрајина Војводина, и регионална агенција основана за Београдски регион и град Београд.

VIII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 51.

Акт о оснивању Националне агенције Влада ће донети у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Национална агенција је правни следбеник Републичке агенције за развој малих и средњих предузећа и предузетништва.

Даном почетка рада Национална агенција преузима права и обавезе, послове, предмете, опрему, средства за рад, архивску грађу и регистраторски материјал, као и потребан број запослених у Републичкој агенцији за развој малих и средњих предузећа и предузетништва и потребан број запослених у Министарству који раде на пословима инфраструктурних пројеката и институционалног развоја.

Републичка Агенција за развој малих и средњих предузећа и предузетништва основана Закон о Агенцији за развој малих и средњих предузећа („Службени гласник РС”, број 65/01), наставља са радом по прописима по којима је основана, а престаје са радом даном почетка рада Националне агенције

Члан 52.

До оснивања регионалних агенција послове тих агенција обављаће Национална агенција.

Члан 53.

Развојни документи донети до дана ступања на снагу овог закона примењиваће се до доношења развојних докумената у складу са овим законом.

Члан 54.

Прописи који се доносе на основу овог закона донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 55.

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о Агенцији за развој малих и средњих предузећа („Службени гласник РС”, број 65/01).

Члан 56.

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Образложење

I. УСТАВНИ ОСНОВ

Уставни основ за доношење овог закона садржан је у члану 97. тач. 9 и 12. Устава Републике Србије према коjем Република Србија уређује и обезбеђује развој Републике Србије, политику и мере за подстицање равномерног развоја појединих делова Републике Србије, укључујући и развој недовољно развијених подручја, као и одредба члана 94. Устава којим је утврђено да се Република Србија стара о равномерном и одрживом регионалном развоју, у складу са законом.

II. РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА

Доношење Закона о регионалном развоју предлаже се због важности ове области за свеукупни одрживи друштвено-економски развој Републике Србије.

Разлози за доношење овог закона садржани су у потреби да се на систематски начин регулише ова област како би се смањиле регионалне и унутар-регионалне разлике и подигла регионална конкурентност.

У Републици Србији је присутна изражена депопулација одређених подручја, с једне стране, и велика концентрација становништва и привреде у тек неколико градова, с друге стране. Таква кретања имају негативне последице у економској, социјалној, просторној и еколошкој сфери. У спровођењу активне регионалне политике улога државе своди се на стварање услова да у партнерском односу са покрајинским и локалним нивоом, односно приватним, јавним и цивилним сектором, ради на подизању регионалне конкурентности и смањењу регионалних разлика и сиромаштва. Доношењем закона успоставља се ефикаснији институционални систем за спровођење политике регионалног развоја на свим нивоима.

Такав институционални систем ће омогућити бољу вертикалну и хоризонталну координацију у планирању и реализацији развојних активности. Самим тим, овим Законом ће се обезбедити услови за ефективније и ефикасније коришћење расположивих домаћих и иностраних ресурса у складу са потребама, могућностима и приоритетима региона. Да би подршка државе била ефикасна, неопходно је обезбедити њен континуитет и одржати интезитет подршке на дужи период.

Доношење Закона о регионалном развоју представља нужан корак у спровођењу низа стратешких докумената које је усвојила Влада Републике Србије, а пре свега ради спровођења Стратегије регионалног развоја Републике Србије за период 2007-2012. Регионални развој као шири хоризонтални приоритет, препознат је и у низу других стратешких докумената које је усвојила Влада Републике Србије и стога доношење Закона о регионалном развоју доприноси реализацији тих стратегија. Тако, Стратегија за смањење сиромаштва као један од стратешких праваца истиче подстицање развоја регионалних политика кроз међуопштинску сарадњу. Национална стратегија за приступање Србије ЕУ наводи да је један о приоритета Републике Србије на путу ка ЕУ доношење закона о равномерном регионалном развоју; дефинисање критеријума за одређивање степена развијености; оснивање институција које се баве регионалним развојем; дефинисање системских решења у вези с финансирањем и друге подршке бржем развоју неразвијених подручја. У Стратегији за подстицање и развој страних улагања, као један од стратешких циљева наводи се креирање услова за уравнотежени регионални развој земље, односно унапређење, а потом и континуирани развој сваког појединог региона. Такође, усвајање Закона о регионалном развоју предвиђено је и Националним планом интеграције Републике Србије у ЕУ, у поглављу 22 који се односи на регионалну политику и координацију структурних инструмената.

Поред тога, и процес приближавања ЕУ захтева институционализован приступ решавању проблема из области регионалног развоја. У Споразуму о стабилизацији и придруживању у чл. 113, наводи се да ће ЕУ и Република Србија настојати да јачају регионалну и локалну развојну сарадњу, са циљем доприношења економском развоју и смањењу регионалних неједнакости. Посебна пажња ће бити посвећена прекограничној, транснационалној и међурегионалној сарадњи. У оквиру сарадње узеће се у обзир приоритетне области које се тичу правних тековина Заједнице у оквиру регионалног развоја.

Све ово указује на потребу доношења Закона о регионалном развоју.

III. ОБЈАШЊЕЊЕ ОСНОВНИХ ПРАВНИХ ИНСТИТУТА И ПОЈЕДИНАЧНИХ РЕШЕЊА

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Уз члан 1 (Предмет закона)

Овим законом уређују се: региони и области; показатељи степена развијености; разврставање региона и јединица локалних самоуправа према степену развијености; развојни документи; институционални оквир управљања регионалним развојем Републике Србије; мере и подстицаји и извори финансирања за спровођење мера регионалног развоја.

Уз члан 2 (Циљеви подстицања регионалног развоја)

Имајући у виду да су основни циљеви подстицања регионалног развоја, дефинисани у Стратегији регионалног развоја Републике Србије за период од 2007-2012, чланом 2 Закона ови циљеви се даље разрађују и прецизније дефинишу.

Један од основних циљева овог закона је свеукупни друштвено-економски одрживи развој земље (тачка 1). У Републици Србији постоје велике регионалне и унутар-регионалне разлике у Србији (према индексу развојне угрожености, однос између најразвијенијег и најнеразвијенијег округа је 1:7, а однос између најразвијеније и најнеразвијеније општине је 1:15). Законом се посебна пажња поклања подручјима са посебним развојним проблемима како би та подручја компензирала своје структурне слабости. Те тако, као један од основних циљева се наводи подстицање развоја недовољно развијених, девастираних индустријских и руралних подручја и смањење негативних демографских кретања (тачке 2 и 3).

Упоредо са тим, веома битан стратешки циљ политике регионалног развоја је пружање подршке и развијеним регионима и подручјима. Наиме, подизање регионалне конкурентности (и самим тим међународне конкурентности Републике Србије) могуће је само развојем економије базиране на знању, иновативности и савременим научно-технолошким достигнућима (тачке 4 и 5). Овако формулисани циљеви у потпуности одговарају глобалним економским кретањима и прате смернице Лисабонске агенде Европске уније за ову декаду која акценат ставља на развоју знања, иновација и конкурентности. Такође, креатори закона су сматрали да је конкурентност и бољу регионалну распоређеност у Републици Србији заиста могуће постићи уколико се подстиче полицентричан развој, чији носиоци су градови и оне средине које су се показале као „мотори развоја”.

Како би се ови стратешки циљеви реализовали, неопходно је успоставити боље координисане и самим тим, ефикасније, процедуралне и институционалне механизме, те због значаја овог оперативног циља, он је посебно наглашен у овом члану (тачка 6).

Имајући у виду процес европских интеграција који акценат ставља управо на међународну сарадњу региона Европе, Законом се такође предвиђа подстицање међуопштинске, међурегионалне, преко-граничне и међународне сарадње у питањима од заједничког интереса и у оквиру својих надлежности (тачка 7).

С обзиром на то да су развојне потребе Републике Србије велике а ресурси ограничени (посебно у време турбулентних економских и финансијских светских дешавања), Закон постулира да је ефикасно коришћење расположивих ресурса на свим нивоима предуслов за ефективност подстицања регионалног развоја (тачка 8).

Уз члан 3 (Начела)

У овом члану наведено је укупно 14 начела подстицања регионалног развоја. Тежило се да начела и њихове дефиниције одразе како опредељења на којима се темељи политика Републике Србије, тако и да буду усклађени са принципима који се користе у кохезионој политици ЕУ (попут принципа комплементарности и координације, планирања, партнерства, концентрације, одрживог развоја итд).

Уз члан 4 (Појмови)

У овом члану се објашњава значење појмова појединих израза коришћених у овом закону у циљу бољег разумевања текста закона.

Посебно се осврћемо на дефиницију термина номенклатура статистичких територијалних јединица (став 1, тачка 9), под којом се подразумева номенклатура у складу са НУТС номенклатуром, дефинисаном терминологијом ЕУРОСТАТа a у складу са Уредбом ЕК 1059/2003 од 26. маја 2003 о успостављању заједничке класификације територијалних статистичких јединица (енг. Nomenclature of territorial units for statistics - NUTS).

У складу са НУТС номенклатуром, НУТС 2 нивои морају да имају у просеку између 800,000 и 3 милиона становника док НУТС 3 нивои морају да имају између 150,000 и 800,000 становника. НУТС номенклатура служи за успостављање јединственог система за статистичко мерење развоја региона у Европској унији, мерењем БДП пер капита (бруто домаћег производа по глави становника) на нивоу НУТС 2. На основу тих података, Европска комисија у оквиру буџетског циклуса (трентуно је на снази буџет за период 2007-2013) утврђује јединствену листу развијености региона свих земаља чланица ЕУ на нивоу НУТС 2, делећи их на неразвијене регионе (регионе који имају испод 75% БДП пер капита у односу на просек ЕУ) и развијене регионе (регионе који имају изнад 75% БДП пер капита у односу на просек ЕУ). У зависности од развијености региона у ЕУ, одређује се висина и врста помоћи из структурних фондова ЕУ за развојне пројекте.

За сврху овог закона, релевантни су нивои 2 (регион) и 3 (област) номенклатуре статистичких територијалних јединица коју припрема Републички завод за статистику а усваја Влада.

Обзиром на то да НУТС номенклатура пружа европски стандард за поређење територијалних јединица, и креатори овог закона су се водили идејом да региони и области дефинисани овим законом буду у складу са номенклатуром статистичких територијалних јединица. На тај начин осигурава се поштовање начела усклађености са правилима ЕУ (начела, члан 3, тачка 14).

Ово је посебно битно, имајући у виду да је Република Србија усвајањем Споразума о стабилизацији и придруживању у члану 73.7.б. преузела обавезу да у року од 4 године од ступања на снагу Споразума уведе НУТС номенклатуру и успостави статистички систем за мерење њихове развијености. Предлог Уредбе о НУТС номенклатури Влади доставља Завод за статистику, уз претходно добијену сагласност ЕУРОСТАТа.

II РЕГИОН И ОБЛАСТ

Уз члан 5 (Одређивање региона)

У овом члану закона за потребе подстицања регионалног развоја се одређује 7 региона: регион Војводине; Београдски регион; Западни регион; Источни регион; Централни регион; Јужни регион; регион Косова и Метохије.

Влада ће подзаконским актом, на предлог Републичког завода за статистику, и у складу са критеријумима уређеним са стандардима ЕУ (појмови, члан 4, став 1, тачка 9) утврдити области које чине ових седам региона. Напомињемо да ће се у ближем одређивању подручја области и региона поштовати Устав као и постојећа подела на управне округе, те ће области бити састављене од једног или више округа, а региони од области.

Регион је овим законом (појмови, члан 4, став 1, тачка 1) дефинисан као статистичка функционална територијална целина, која се састоји од једне или више области, успостављена за потребе планирања и спровођења политике регионалног развоја, у складу са номенклатуром статистичких територијалних јединица на нивоу 2. Регион није административна територијална јединица и нема правни субјективитет. Дакле, овим законом се не успостављају региони као администартивне територијалне целине, већ се признаје постојећа територијална организација Републике Србије (у складу са Законом о територијалној организацији Србије - „Службени гласник РС“ 129/07) где територијалну организацију Републике Србије чине: 150 општина, 23 града и град Београд као територијалне јединице и две аутономне покрајине (Војводина и Косово и Метохија) као облик територијалне аутономије.

Оваква слична решења (дефинисање развојних подручја у складу са номенклатуром статистичких територијалних јединица у складу са НУТС 2 нивоом) се могу видети у бројним законима о регионалном развоју нових чланица Европске уније (Чешка, Словачка, Пољска итд). Примера ради, Република Чешка је у свом Закону о региналном развоју из 2000. године функционалне регионе (у складу са номенклатуром статистичких територијалних јединица нивоа НУТС 2) назвала „кохезионим регионима”, а подручја (у складу са номенклатуром статистичких територијалних јединица нивоа НУТС 3) „развојним регионима”.

Уз члан 6 (Одређивање области)

Област је овим законом (појмови, члан 4, став 1, тачка 2) дефинисана као статистичка функционална територијална целина успостављена за потребе планирања и спровођења политике регионалног развоја, у складу са номенклатуром статистичких територијалних јединица на нивоу 3. Област није административна територијална јединица и нема правни субјективитет.

Предвиђено је да једна или више области чине регион. Области ће поштовати постојећу поделу на управне округе и неће делити округе.

Влада ће подзаконским актом, на предлог Републичког завода за статистику, и у складу са критеријумима уређеним са стандардима ЕУ (појмови, члан 4, став 1, тачка 9) утврдити које јединице локалне самоуправе чине области као и називе тих области.

III РАЗВРСТАВАЊЕ РЕГИОНА И ЈЕДИНИЦА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ ПРЕМА СТЕПЕНУ РАЗВИЈЕНОСТИ

Уз члан 7 (Степен развијености региона и јединица локалне самоуправе)

Овим чланом се наводи да ће се региони и општине (односно градови) разврставати по степену развијености.

Оцењивање степена развијености региона и јединица локалне самоуправе врше стручне службе министарства надлежног за послове регионалног развоја једном годишње.

Уз члан 8 (Методологија за израчунавање степена развијености региона и јединица локалне самоуправе)

Степен развијености региона и јединица локалне самоуправе одређује се на основу Методологије за израчунавање степена развијености региона и јединица локалне самоуправе коју припремају и предлажу стручне службе министарства надлежног за регионални развој а усваја Влада Републике Србије подзаконским актом.

Уз члан 9 (Разврставање региона према степену развијености)

Региони су разврстани на по степену развијености на регионе са степеном развијености изнад 75% републичког просека друштвеног бруто производа по глави становника и на регионе са степеном развијености испод 75% републичког просека друштвеног бруто производа по глави становника. Креатори овог закона су на тај начин симулирали сличну класификацију развијености региона али на нивоу ЕУ.

У складу са степеном развијености региона одређиваће се врста (намена) и висина подстицаја које ће држава додељивати за развој тог региона (члан 46 овог закона).

Уз члан 10 (Недовољно развијени региони)

У складу са другим и трећим циљем политике регионалног развоја из члана 2, као и начелом солидарности и једнаких могућности за све (члан 3, тачка 3), Законом се посебна пажња поклања подручјима са посебним развојним проблемима.

С тим у вези, недовољно развијеним регионима ће се сматрати региони са степеном развијености испод 75% републичког просека друштвеног бруто производа по глави становника као и региони који су имали изражен демографски пад становништва (већи од 50%) од пописа 1971. године.

Уз члан 11 (Разврставање јединица локалне самоуправе према степену развојености)

Јединице локалне самоуправе (т.ј. општине и градови) су разврстане у четири групе према степену развијености.

У складу са степеном развијености одређиваће се врста (намена) и висина подстицаја које ће држава додељивати за развој јединица локалне самоуправе (члан 46. овог закона).

Уз члан 12 (Недовољно развијене јединице локалне самоуправе)

У складу са истим циљевима и принципима као у образложењу за недовољно развијене регионе, недовољно развијеним јединицама локалне самоуправе сматрају се општине из треће групе развијености из члана 11.

Поред тога, статус изразито неразвијених јединица локалне самоуправе имају општине из четврте групе неразвијености из члана 11, општине које су имале изражен демографски пад становништва (већи од 50%) од пописа 1971. године, као и заједнице општина на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија.

Уз члан 13 (Јединствена листа развијености)

Влада једном годишње (а најкасније до 31.октобра) усваја јединствену листу развијености региона и јединица локалне самоуправе, на предлог стручних служби министарства надлежног за регионални развој, а на основу података званичне статистике. Рок до 31. oктобра је наведен како би се на основу ове јединствене листе благовремено могли да утврде врста и висина подстицајних средстава која се опредељују из буџета за реализацију развојних активности. Јединствена листа развијености региона и и јединица локалне самоуправе служи за фокусирано планирање мера за подстицање регионалног развоја као и праћење њихових ефеката.

IV ВРСТЕ РАЗВОЈНИХ ДОКУМЕНАТА

Уз члан 14 (Развојни документи)

Развојни документи регионалног развоја су: Национални план регионалног развоја Републике Србије (Национални план), Регионална развојне стратегије (Регионална стратегија), Програми финансирања развоја региона и остала развојна документа из области регионалног развоја.

Развојни документи регионалног развоја представљају једну од полазних основа за израду докумената просторног планирања и докумената за спровођење просторних планова. Поштујући важност начела планирања и програмирања (члан 2, тачка 5) креатори Закона су предвидели да се развојни документи регионалног развоја израђују у координацији са важећим документима просторног планирања.

Имајући у виду да стратешки приоритети и механизми за њихово спровођење који се наводе у развојним документима, имају директан утицај на грађане, творци Закона су желели да овим чланом обезбеде услове за активно учествовање јавности у изради ових докумената. Стога, поштујући начело партнерства (члан 2, тачка 4) као и начело јавности (члан 2, тачка 7) предвиђено је обавезно спровођење јавних расправа и излагања на јавни увид нацрта развојних докумената.

Истакнуто је да ће развојна помоћ ЕУ бити усклађена са стратешким документима и приоритетима дефинисаним у складу са чланом 49. овог закона, односно са Оквирним споразумом.

Поред тога, творци Закона су сматрали да је веома битно ближе појаснити врсту, улогу и хијерархију развојних докумената који представљају основу за планирање развојних активности. Посебна пажња ће се посветити методолошкој конзистентности, као и хијерархијској и временској усклађености развојних докумената. Стога, предвиђено је да Влада подзаконским актом, на предлог министарства надлежног за послове регионалног развоја, ближе уреди структуру, методологију израде, начин усклађивања, начин спровођења јавне расправе, као и начин и рокове излагања на јавни увид развојних докумената.

Уз члан 15 (Национални план)

Национални план сматра се основним стратешким документом којом се одређују кључни приоритети региона развоја Србије и начини како их остварити и доноси се на период од десет година. Имајући у виду значај овог документа, као и веома широк опсег деловања који покрива област регионалног развоја, предвиђено је да Национални план припрема надлежно министарство за регионални развој а доноси Скупштина на предлог Владе. На тај начин осигурава се неопходан консензус око стратешких принципа регионалног развоја Републике Србије.

Уз члан 16 (Регионална стратегија)

Регионалном стратегијом се даље конкретизују стратешки приоритети развоја одређеног региона дефинисани Националним планом, уважавајући његове специфичности и развојне потребе.

Регионална стратегија се доноси на период од пет година. Регионалну стратегију доноси Влада, односно Аутнономна покрајина преко својих органа за регион Војводине (члан 20), односно Град Београд, преко својих органа за регион Београда (члан 21).

Поштујући принципе субсидијарности, партнерства и синхронизације (начела, члан 3, тачке 6, 4 и 2), предвиђено је да Регионалну стратегију припрема Министарство у сарадњи са надлежном регионалном развојном агенцијом, обласним развојним асоцијацијама и јединицама локалне самоуправе које чине регион за који се регионална стратегија доноси. Министарство на предлог регионалне стратегије прибавља мишљење надлежног регионалног развојног савета и Националног савета за регионални развој.

Уз члан 17 (Програми финансирањa развоја региона)

Програми финансирањa развоја региона представљају развојне документе који садрже преглед пројеката за територије региона и расподелу финансијских средстава за реализацију развојних пројеката за буџетску годину. Програм развоја региона представља преглед развојних пројеката за реализацију конкретних циљева наведених у Регионалној стратегији.

Средства за реализацију програма обезбеђују се у складу са чланом 48 овог закона.

Програме за финансирање развоја региона доноси Влада на предлог Министарства у складу са Националном стратегијом и регионалним стратегијама. Ако се програм финансирања развоја региона реализује на територији Аутономне покрајине Војводине, односно Главног града, мишљење на тај програм даје и Аутономна покрајина Војводина, односно град Београд, преко надлежних органа.

Уз члан 18 (Остала развојна документа)

Остала развојна документа из области регионалног развоја (стратегије, акциони планови, програми итд) на општинском и међуопштинском нивоу, као и на осталим нивоима, морају бити у сагласности са Регионалном стратегијом и Националним планом. На тај начин се осигурава ефективности и конзистентност примене политике регионалног развоја на свим нивоима.

Предлагач развојних докумената из области регионалног развоја мора да прибави мишљење о усаглашености тих докумената са Националним планом и регионалном стратегијом.

V СУБЈЕКТИ РЕГИОНАЛНОГ РАЗВОЈА

Уз члан 19 (Субјекти регионалног развоја)

С обзиром на то да је питање регионалног развоја веома широка област и захтева сарадњу већег броја институција из разнородних сектора и са различитих нивоа власти, у овом члану Закона идентификовано је чак 13 субјеката регионалног развоја који се баве регионалним развојем у оквиру своје делатности, односно, територије коју покривају.

Поред субјеката регионалног развоја, постоје и многобројне партнерске институције које нису у овом члану наведене, али које су веома битне за процес регионалног развоја и које у њему активно учествују (Завод за статистику, Стална конфернција градова и општина, Завод за развој, привредне коморе итд).

Уз члан 20 (1. Аутономна покрајина Војводина)

У складу са начелом супсидијарности (начела, чл. 3, тачка 6), овим чланом се наводи да АП Војводина преко својих органа доноси Регионалну стратегију Војводине у складу са Националним планом и обавља и друге послове у области регионалног развоја у складу са овим законом.

Такође, подсећамо да у складу са чланом 17, став 4, органи АП Војводине дају мишљење на Програм финансирања развоја региона Војводине.

Поред тога, председник Извршног Већа АП Војводине је уједно и представник региона Војводине у Националном савету (чл. 25), те на тај начин учествује у обликовању политике регионалног развоја на целој територији Републике Србије.

Уз члан 21 (2. Главни град)

У складу са начелом супсидијарности (начела, чл. 3, тачка 6), овим чланом се наводи да Град Београд преко својих органа доноси Регионалну стратегију Београдског региона у складу са Националним планом и обавља и друге послове у области регионалног развоја у складу са овим законом.

Такође, подсећамо да у складу са чланом 17, став 5, органи Града Београда дају мишљење на Програм финансирања развоја Београдског региона.

Поред тога, градоначелник Београда је уједно и представник Београдског региона у Националном савету (чл. 25), те на тај начин учествује у обликовању политике регионалног развоја на целој територији Републике Србије.

Уз члан 22 (3. Агенција за привредне регистре)

С обзиром на то да су предвиђена велика улагања државе у развојне пројекте, неопходно је водити јединствен Регистар мера и подстицаја, како би се пратила евиденција улагања у кориснике подстицаја. Јединствен Регистар мера и подстицаја је неопходан ради ажурног праћења коришћења подистицаја, и на тај начин осигурава се поштовање начела контроле и вредновања, ефикасности и ефективности и рационалности (начела, члан 3, тачке 8., 9. и 13).

Имајући у виду да ће се ова евиденција ослањати на податке ресорних институција (нпр. статистички подаци, подаци Пореске управе, подаци о регистрованим предузећима Агенције за привредне регистре, информације о додељеним кредитима Фонда за развој, подаци о улагањима Националне агенције у реализацију инфраструктурних пројеката итд), неопходно је направити добро технички повезан систем. Творци закона су сматрали да овај посао треба да обавља Агенција за привредне регистре, с обзиром на то да Агенција има одличне техничке и људске капацитете, и већ ради на вођењу сличне базе података.

Уз члан 23 (4. Фонд за развој Републике Србије)

Фонд за развој је наведен као један од субјеката регионалног развоја, имајући у виду да Фонд за развој, преко доделе повољних кредита, подстиче регионални развој, у складу са Законом о Фонду за развој Републике Србије.

Уз члан 24 (5. Национални савет за регионални развој)

Влада овим законом оснива Национални савет за регионални развој. Национални савет има председника (министар надлежан за регионални развој) и 19 сталних чланова са мандатом од пет година.

Уз члан 25 (Чланови Националног савета за регионални развој)

Чланове Националног савета чине ресорни министри (за регионални развој, национални инвестициони план, финансије, животну средину и послове просторног планирања, инфраструктуру, државну управу и локалну самоуправу, одрживи развој недовољно развијених подручја, рад и социјалну политику као и представници седам региона (с тим да је представник региона Војводине - председник Извршног већа аутономне покрајине Војводине, представник региона Косово и Метохија - министар за Косово и Метохију, а представник Београдског региона - градоначелник Београда и председници регионалних савета Западног, Источног, Централног и Јужног региона), државни секретар за регионални развој, директор Националне агенције за регионални развој, директор Канцеларије за европске интеграције, председник Сталне конференције градова и општина и Национални ИПА Координатор.

Састав Националног савета одражава жељу предлагача да осигура што бољу вертикалну и хоризонталну координацију политика (начела, чл.3, тачка 2).

Уз члан 26 (Послови Националног савета)

Овим чланом закона се уређују послови Националног савета. Национални савет саветодавно учествује у креирању политике регионалног развоја и даје мишљења на развојне документе (Национални план и Регионалне стратегије). Између осталог, Национални савет даје мишљење на Програме финансирања развоја региона из члана 17.

Уз члан 27 (6. Национална агенција за регионални развој)

Национална агенција представља оперативно тело на републичком нивоу за обављање развојних, стручних и регулаторних послова регионалног развоја. Националну агенцију оснива Влада, у складу са законом о јавним агенцијама.

У складу са овим законом (члан 51., прелазне и завршне одредбе) Национална агенција настаје спајањем Републичке агенције за мала и средња предузећа и дела министарства економије и регионалног развоја који се бави реализацијом инфраструктурних пројеката и осталих развојних активности. Те тако, овим Законом се не ствара институција de novo, већ се ради о трансформацији и спајању постојећих институција.

Уз члан 28 (Заштитни знак Националне агенције, стручни послови)

Национална агенција има свој заштитни знак који користи у свом пословању и који ће пренети регионалним агенцијама и обласним асоцијацијама. Имајући у виду опис послова Националне агенције, предвиђено је да Национална агенција може ангажовати и друга лица за обављање уско специјализованих послова стручних послова из своје надлежности.

Уз члан 29 (Послови Националне агенције)

Поред послова наведених у Закону, оснивачким актом Националне агенције може се проширити, односно детаљније прецизирати врста и опис послова Националне агенције, али се не може сузити. Одређен део послова Национална агенција обавља као поверене послове.

Уз члан 30 (Надзор над радом Националне агенције)

Надзор над радом Националне агенције врши министарство надежно за послове регионалног развоја.

Уз члан 31 (7. Регионални развојни савети)

Пратећи логику оснивања институција на републичком нивоу (Национали савет, Национална агенција), Законом се предвиђа да Влада оснива регионалне савете за сваки регион ради обезбеђивања и унапређивања развоја региона.

Уз члан 32 (Регионални развојни савет - чланови)

Чланове регионалног савета чине представници аутономних покрајина, односно Града Београда, и општина са територије коју покрива регионални савет и други представници представници јавног и цивилног сектора (нпр. представници Универзитета на тој територији, представници невладиних организација итд), представници других институција као и представник Владе ради координације са Владом и Националним саветом.

Структура чланова регионалног савета одражава структуру региона, с тим што већину чланова чине представници општина које предлажу већа јединица локалних самоуправа. На тај начин творци закона су желели да представници општина, градова, аутономне покрајине, односно Града Београда, буду кључни актери регионалних савета и да им дају политички ауторитет и легитимитет као и одговорност за учествовање у креирању и спровођењу политике на територији свог региона.

Уједно, председници регионалних савета су представници региона у Националном савету (члан 25) и на тај начин представљају интересе својих региона у обликовању регионалног развоја на републичком нивоу.

Регионални савети су саветодавна тела, састају се повремено, тако да се не креира нова институција. Административно–техничке послове регионалног савета обавља регионална агенција, односно Национална агенција до оснивања регионалне агенције.

Уз члан 33 (Послови Регионалног савета)

Овим чланом закона се уређују послови регионалног савета. Аналогно Националном савету на републичком нивоу, Регионални савет саветодавно учествује у креирању политике регионалног развоја и даје мишљења на развојне документе (Регионалне стратегије, остале развојне документе) за територију региона за коју је основан. Између осталог, Регионални савет даје мишљење и на Програм финансирања развоја региона за који је основан из члана 17.

Уз члан 34 (8. Регионална агенција)

Регионална агенција представља оперативно тело на нивоу региона за обављање развојних и стручних послова регионалног развоја. Регионалне агенције ће основати Влада, у складу са законом о јавним агенцијама.

До оснивања регионалне агенције за подручје одређеног региона, послове регионалне агенције за тај регион обављаће Национална агенција (прелазне и завршне одредбе, члан 52).

Уз члан 35 (Послови Регионалне агенције)

Поред послова наведених у Закону, оснивачким актом регионалне агенције може се проширити, односно детаљније прецизирати врста и опис послова Регионалне агенције, али се не може сузити.

Одређен део послова Регионална агенција обавља као поверене послове.

Веома битна функција регионалних агенција је обнова акредитације обласних асоцијација, а која се обавља у складу са чланом 42.

Имајући у виду да се под међународном регионалном сарадњом (тачка 6, став 1 овог члана) пре свега подразумева сарадња региона, веома је значајна улога регионалних агенција у подстицању те сарадње између свог региона и региона других држава, са посебним нагласком на сарадњи са регионима земаља чланица Европске уније.

Уз члан 36 (Надзор над радом Регионалне агенције)

Надзор над радом Регионалне агенције врши министарство надежно за послове регионалног развоја

Уз члан 37 (8. Обласна асоцијација)

Обласна асоцијација је организација за обављање послова регионалног развоја на територији области. Обласна асоцијација може бити основана у форми привредног друштва или удружења.

Термином обласна асоцијација овде се обухватају све оне организације које су тренутно познате или регистроване као „регионалне развојне агенције”, „регионални центри” итд, а које могу добити акредитацију из члана 41 и 42.

Статус обласне асоцијације, право коришћења имена обласне асоцијације, право на обављање послова из члана 39. и заштитног знака Националне агенције (у складу са чланом 28) стиче се акредитацијом.

Уз члан 38 (Средства за рад обласне асоцијације)

Средства за рад, реализацију развојних пројеката и обављање послова Обласне асоцијације (наведених у члану 39) обезбеђују се из прихода које оствари обављањем послова, буџета општина за територију области за коју је основана, развојне помоћи, донација и спонзорстава домаћих и страних правних и физичких лица (укључујући и право на бесповратне дотације донатора и ЕУ) и других извора.

Обласна асоцијација није јавна агенција, односно, институција чији се једини оснивач Република Србија, те нема правни основ да буде буџетски корисник (т.ј. да има позицију у буџету Републике Србије) и на тај начин се финансира по аутоматизму. Стога, веома је битно нагласити могућност да остварује приходе „обављањем послова” (члан 38, став 1, тачка 1) на захтев Националне агенције, регионалне агенције, као и осталих субјеката регионалног развоја.

Уз члан 39 (Послови обласне асоцијације)

Обласна асоцијација обавља послове из своје надлежности наведене у овом члану. Национална агенција, регионална агенција, као и остали субјекти регионалног развоја из члана 19. за обављање свих или дела ових послова могу склопити уговоре са Обласном асоцијацијом. Поред послова наведених у закону, оснивачким актом може се проширити, односно детаљније прецизирати врста и опис послова обласне асоцијације.

Овде наведени послови представљају минимум послова које обласна асоцијација спроводи у име и за име горе наведних институција. Овим чланом се не спречава да обласна асоцијација обавља и додатне послове, уколико она за то буде имала интерес и довољне капацитете (нпр. да пружа додатне услуге оснивачима, као што може да буде припрема пројеката за општине, или да организује посебне обуке за привредне субјекте итд).

Обласна асоцијација представља спону и двосмерни канал комуникације између регионалног, односно републичког нивоа и локалног нивоа. Обласна асоцијација заступа интересе општина и осталих институција јавног, приватног и цивилног сектора са територије области коју покрива и стара се о томе да се ти интереси и потребе са територије области објективно анализирају и правилно артикулишу. Стога, веома је битна улога обласних асоцијација као јаких представника локалног нивоа који учествују у припреми развојних докумената и програмирању развојних пројеката на територији своје области. На тај начин, осигурава се поштовање начела супсидијарности (начела, члан 3, тачка 6) као и начела планирања (начела, члан 3, тачка 5).

Уз члан 40 (Извештавање, контрола и вредновање рада Обласне асоцијације)         

Поштујући начело контроле и вредновања (начела, члан 3, тачка 8) као и начело јавности (начела, члан 3, тачка 7), овим чланом се предвиђа праћење рада и пословања обласне асоцијације у извршавању послова наведених у члану 39 (Послови обласне асоцијације).

Поштујући начело синхронизације (начела, члан 3, тачка 2) за праћење рада обласне асоцијације задужена је регионална агенција за тај регион (ако је основана) и Национална агенција, с тим да ближе услове и критеријуме за вредновање рада прописује министар надлежан за регионални развој.

Предвиђено годишње вредновање рада обласних агенција биће релевантно у процесу обнављања акредитације организацијама, односно одузимање исте (члан 42).

Уз члан 41 (Акредитација)

У Републици Србији тренутно постоји одређен број организација на међуопштинском нивоу које су формиране као „регионалне развојне агенције” или „регионални центри” а које се баве социо-економским развојем територије за коју су основане. Неке од ових организација су првобитно биле основане као регионалне канцеларије за развој малих и средњих предузећа у облику друштва са ограниченом одговорношћу, а њихов рад је веома често био подржан од стране донаторских програма и програма које је финансирала ЕУ.

Идеја законодавца је била да се искористе постојећи институционални капацитети на обласном и међуопштинском нивоу, те да се пружи могућност за интегрисање горе наведених организација у систем институција за регионални развој који се успоставља овим Законом.

Акредитацијом организације стичу статус обласне асоцијација.

Захтев за акредитацију могу поднети једино друштва са ограниченом одоговорношћу регистрована по Закону о привредним друштвима и удружења регистрована по Закону о удружењима. Те организације морају у опису свог посла да имају регионални развој и пружање подршке привредним друштвима и предузетништву, а да њихове осниваче чине више од половине општина из те области као и да су управо општине већински власници обласне асоцијације. На тај начин предлагач Закона је желео да осигура да обласне асоцијације заиста буду добри модели јавно-приватног партнерства и тако у најбољој мери представљају интересе области за коју су основане. Предуслов да обласне асоцијације буду оптимално искоришћене је да их локални учесници и грађани заиста препознају као важне партнере у процесу регионалног развоја.

Ближе услове, критеријуме и начине за акредитацију и њен престанак прописује Влада у складу са законом о општем управном поступку.

Уз члан 42 (Акредитација - поступак)

Добијање статуса обласне асоцијације је битно зато што ће само акредитоване институције - обласне асоцијације моћи да спроводе послове на захтев Националне агенције и регионалне агенције на територији области за коју се издаје акредитација, као и на захтев осталих субјеката регионалног развоја. Реализацијом послова из тих уговора, обласне асоцијације ће моћи да приходују средства (у складу са чланом 38).

Прву акредитацију врши Национална агенција за регионални развој и добија се на период од две године. Обнову акредитације врше Регионалне агенције у свом региону и доноси се на период од пет година (са могућношћу обнове).

Уз члан 43 (Акредитација - Регистар)

Национална агенција води јаван Јединствен регистар свих акредитованих обласних асоцијација.

VI МЕРЕ И ПОДСТИЦАЈИ

Уз члан 44 (Мере)   

Мере су акти Владе за спровођење политике регионалног развоја.

Мере доноси Влада на предлог Министарства у складу са Националним планом регионалног развоја, регионалним стратегијама и Програмима финансирања развоја региона.

Под мерама се овде сматрају програмске целине, приоритетне осе деловања, које су као такве идентификоване у наведеним стратешким развојним документима. Мере представљају операционализацију развојних докумената, односно механизме за њихово спровођење и предвиђено је да се доносе у складу са буџетском годином.

Пример мере за подстицање регионалног развоја може бити Програм Фонда за развој о додели кредита за развој малих и средњих предузећа за одређену годину у одређеном износу, Програм за развој индустријских паркова за одређену годину у одређеном износу, Програм за развој административних капацитета на локалном и регионалном нивоу за одређену годину у одређеном износу, Програм за развој међународне регионалне сарадње за одређену годину у одређеном износу итд.

Уз члан 45 (Подстицаји)  

Подстицаји су конкретна улагања са републичког нивоа за реализацију пројеката од посебног значаја за регионални развој.

Подстицаји се додељују ради реализације пројеката који доприносе реализацији циљева наведених у члану 2 овог закона, а пре свега смањивању регионалних разлика и повећању регионалне конкурентности. Те тако, између осталог, подстицаји могу да се додељују за реализацију развојних пројеката из области развоја привредних друштава, развоја локалне инфраструктуре и развоја људских и институционалних капацитета.

Уз члан 46 (Корисници подстицаја)

У овом члану се широко дефинишу корисници подстицаја (јединице локалне самоуправе, регионалне агенције, обласне асоцијације; привредни субјекти и фондови; институције на локалном, регионалном и републичком нивоу које доприносе социо-економском развоју; научно-истраживачке институције и образовне институције; удружења грађана и невладине организације; кластери и пословни инкубатори). Корисници подстицаја као и начин доделе подстицаја биће детаљније дефинисани развојним документима.

У завиности од степена развијености региона и локалних самоуправа (видети чл. 9 и 11), одређиваће се и врста и висина подстицаја, као и начини кофинансирања. На пример, за подстицаје за развој индустријских паркова или високо софитицираних развојних пројеката моћи ће да аплицирају само општине које су развијене и имају већ довољно развијене капацитете и предуслове за привлачење инвестиција. Сразмерно томе, очекује се да учешће развијенијих општина у кофинансирању пројеката на својој територији буде веће. Неразвијене општине ће моћи да аплицирају за пројекте развоја основне локалне инфраструктуре, с тим да се од неразвијених општина очекује знатно мање учешће у кофинансирању пројеката.

Додела подстицаја ће бити усклађена са Законом о контроли државне помоћи и регулативом ЕУ у овој области.

Уз члан 47 (Надзор и вредновање реализације мера и подстицаја)

Имајући у виду да успех развојне политике државе зависи од сврсисходног коришћења ограничених ресурса, веома је битно да се мере и подстицаји које држава улаже у развој рационално и фокусирано испрограмирају, ефикасно реализују и да коначно, дају очекиване резултате.

С тим у вези, овај члан је веома битан зато што се у њему сублимира неколико веома битних начела: начело контроле и вредновања, ефективности и ефикасности и рационалности (начела, члан 3, тачке 8, 9 и13).

Надзор и вредновање реализације мера и подстицаја спровови министарство надлежно за регионални развој.

Ради обављања овог посла, неопходно је уредити Методологију и критеријуме надзора и вредновања реалзиације мера и подстицаја, а то ће ближе бити уређено актом Владе на предлог министарства надлежног за регионални развој.

VII ФИНАНСИРАЊЕ

Уз члан 48 (Извори финансирања)

Регионални развој Републике Србије је један од кључних приоритета наше земље. За постизање ефективних резултата биће неопходна системска улагања свих нивоа државе. Стога, веома је битно имати у виду две ствари: прво, да су потребна велика издвајања за регионални развој, и друго, да је нужно удруживање средстава из неколико извора како би се пројекти реализовали.

Извори финансирања регионалног развоја наведени у овом члану одражавају визију предлагача закона у том смеру.

Стога, у овом члану се наводе следећи извори финансирања за спровођење политике регионалног развоја: буџет Републике Србије, буџети аутономних покрајина, буџет Града Београда, буџети јединица локалних самоуправа, претприступни фондови Европске уније, бесповратана развојна помоћ међународне заједнице и остали програми Европске заједнице (билатерална и мултилатерална донаторска помоћ), развојни кредити међународних финансијских институција (нпр. кредити Светске банке, KfW, EBRD, EIB итд) и пословних банака, донације, прилози и поклони правних и физичких лица и други извори у складу са законом. Спровођење политике регионалног развоја врши се поштовањем начела коцентрације средстава која подразумева кофинансирање и удруживање различитих извора финансирања (начела, члан 3, тачка 10).

Ова средства се користе за финансирање: мера и подстицаја, развојних пројеката у складу са усвојеним развојним документима, израду развојних докумената, оснивање, односно рад институција које се баве регионалним развојем као и за остале активности предвиђене овим законом.

Уз члан 49 (Финансирање – претприступни фондови ЕУ)

Овим чланом се наводи да ће се спровођење програма и пројеката који се финансирају из ИПА претприступних средстава Европске уније вршити у складу са Оквирним спроразумом као и документима чије се доношење и усвајање предвиђа наведеним споразумом (нпр. Стратешки референтни оквир, Оквирни програми итд).

Уз члан 50 (Финансирање – уговори о финансирању)

Овим чланом се наводи да ће реализација развојних пројеката који се финансирају из буџета Републике Србије, ближе уредити уговорима између ресорних министарстава, Националне агенције, регионалних агенција и обласних асоцијација.

Пројекти који се финансирају из буџета аутономних покрајина и буџета Града Београда, ближе ће се уредити посебним уговорима, који закључују Регионална агенција основана за регион Војводине и аутономна покрајина Војводина, и регионална агенција основана за Београдски регион и Град Београд.

VIII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Уз члан 51 (Оснивање Националне агенције за регионални развој)

Национална агенција, као правни следбеник Републичке агенције за мала и средња предузећа, оснива се у року од 60 дана од ступања овог Закона на снагу, актом Владе.

Национална агенција настаје спајањем Републичке агенције за развој малих и средњих предузећа и предузетништва. Те тако, овим законом се не ствара институција de novo, већ се ради о трансформацији и спајању постојеће институције.

Национална агенција је правни следбеник Републичке агенције за развој малих и средњих предузећа и предузетништва, те она преузима права, обавезе, послове, предмете, опрему, средства за рад, архивску грађу и регистраторски материјал као и потребан број запослених из Републичке агенције за развој малих и средњих предузећа и предузетништва и потребан број запослених из Министарства економије и регионалног развоја, који раде на пословима за инфраструктурне пројекте и институционални развој.

Уз члан 52 (Обављање послова Регионалних агенција)

Предвиђено је да до оснивања регионалних агенција, Национална агенција обавља све послове и активности регионалне агенције за подручје региона.

Уз члан 53 (Примена донетих развојних докумената)

До доношења Националне стратегије регионалног развоја коју усваја Скупштина, примењиваће се постојећа Стратегија регионалног развојa Републике Србије за период 2007-2012 коју је Влада усвојила у јануару 2007 („Службени гласник РС“, бр. 55/05 и 71/05-исправка), као и остала важећа развојна документа из области регионалног развоја.

Уз члан 54 (Доношење подзаконских аката)

Подзаконски акти предвиђени овим Законом доносе се у року од 6 месеци од дана ступања на снагу овог Закона.

Уз члан 54 (Престанак важења Закона о Агенцији за мала и средња предузећа)

Доношењем овог Закона, односно, оснивањем Националне агенције за регионални развој, престаје са важењем Закон о Агенцији за развој малих и средњих предузећа.

Уз члан 55 (Ступање на снагу)

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

IV. АНАЛИЗА ЕФЕКАТА

1.         Који проблем се решава законом?

Доношењем закона се стварају правни и институционални предуслови за смањивање постојећих регионалних и унутар-регионалних разлика, док се у исто време предупређују услови за стварање нових неразвијених подручја и даље раслојавање друштва поделом на развијени и урбанизовани север и неразвијени и рурални југ Србије.

2.         Који циљеви треба да се постигну доношењем закона?

Законом се стимулише регионална конкурентност и развој економије базиране на знању, као и процес децентрализације и деконцентрације власти. Законом се ствара систем јаких институција које ће се старати о ефикасном спровођењу закона применом принципа комплемнетарности, координације и субсидијарности.

3.         Да ли су разматране друге могућности за решавање проблема?

Доношењем подзаконских аката није могуће решити питање регионалног развоја.

Разматране су и друге могућности и анализирани различити модели регионалног развоја, са посебним освртом на праксу земаља чланица Европске уније (посебно нових чланица – Словачка, Чешка, Словенија, Пољска, Румунија итд). Пракса и искуство тих земаља су показали да је доношење Закона о регионалом развоју најбоље решење за државе које, као Република Србија, нису потпуно административно регионализоване (попут старих чланица ЕУ - Италије, Немачке итд).

Наведене земље су такође донеле Законе о регионалном развоју, те је и упоредна правна анализа показала да је доношење закона најбоља опција за решавање проблема регионалног развоја.

4.         Зашто је доношење закона најбоље решење датог проблема?

Решавање проблема регионалног развоја је дугорочан и захтеван подухват, и захтева јаку, ефикасну и стабилну правну и институционалну инфраструктуру коју је могуће успоставити само Законом.

Имплементација закона захтева одређену флексибилност правног оквира, тако да је предвиђено да закон буде системски и оквирни правни документ, док ће се подзаконским актима регулисати операционализација правних института.

5.         На кога ће и како утицати решења предложена у закону?

Доношење закона ће имати позитиван утицај на становништво и повећање квалитета живота, с обзиром на то да подстицањем регионалног развоја смањујемо регионалне разлике и ублажавамо негативне демографске токове.

Доношење закона ће имати позитиван утицај на запосленост и отварање нових радних места. Мере подстицања запослености комплементарно ће се допуњавати обимним интервенцијама у економској инфраструктури као и давањем подстицаја за развој људских ресурса. На тај начин стимулишемо развој понуде и потражње на регионалном тржишту рада и пружамо веће шансе код запошљавања.

Доношење закона ће имати позитиван утицај на развој привреде и предузетништва, нарочито у области подстицања развоја малих и средњих предузећа и стварања позитивне пословне климе за развој директних инвестиција. Давањем кредита и субвенција (подстицаја) за развој регионалне и обласне конкурентности, увођење нових технологија и иновација, стимулисаће се раст продуктивности и производње, као и број нових привредних субјеката на територији Републике Србије. Повећањем броја привредних субјеката, омогућиће се већи прилив средстава у буџет на име пореских прихода.

Доношење закона неће произвести негативан утицај на животну средину на локалном, регионалном и републичком нивоу. Подстицање регионалног развоја заснива се на поштовању начела одрживог развоја. Предвиђени су подстицаји за пројекте којима се унапређује заштита животне средине.

Доношење закона ће утицати на Агенцију за мала и средња предузећа као и на Сектор за реализацију инфраструктурних пројеката у Министарству економије и регионалног развоја, с обзиром на то да ће се доношењем овог Закона и оснивањем Националне агенције за регионални развој ове институције се спојити.

Доношење закона ће имати позитиван утицај на учешће локалних самоуправа и аутономних покрајина у бољем, ефикаснијем и координисанијем планирању и реализацији развојних пројеката.

6.         Који су трошкови које ће примена закона изазвати грађанима и привреди, посебно малим и средњим предузећима?

Примена овог закона неће изазвати додатне трошкове грађанима и привреди.

7.         Да ли позитивни ефекти закона оправдавају трошкове његове примене?

Позитивни ефекти закона оправдавају трошкове његове примене.

8.         Да ли закон стимулише појаву нових привредних субјеката на тржишту и тржишну конкуренцију?

Доношењем закона стварају се предуслови за појаву нових привредних субјеката на територији Републике Србије, тако што се појачава регионална конкуретност и обезбеђују услови (институционални, инфраструктурни) за економски развој.

9.         Да ли су заинтересоване стране имале прилику да изнесу своје ставове о закону?

Заинтерсоване стране су активно учествовале у изради овог закона. У раду Радне групе за израду овог закона учествовало је више од 50 представника локалног, покрајинског и републичког нивоа, представници приватног, јавног и цивилног сектора, као и стручњаци Европске уније.

Јавна расправа о радној верзији овог закона је трајала 100 дана и обухватила је расправе у Ужицу, Крагујевцу, Зајечару, Нишу и Новом Саду, као и бројне консултације са приватним, јавним и цивилним сектором.

10.     Које мере ће током примене закона бити предузете да би се остварили циљеви доношења акта?

Применом овог закона спроводиће се мере које су прописане законом и подзаконским актима.

Применом закона ће бити формирани региони и области у складу са номенклатуром статистичких територијалних јединица. Биће успостављен координисан институционални систем за спровођење политике регионалног развоја. Водиће се јединствен регистар мера и подстицаја. Креираће се стратешки и оперативни развојни документи на основу којих ће се додељивати мере и подстицаји. Реализоваће се развојни пројекти који ће допринети развоју конкурентности и смањивању регионалних разлика.

V. ПРОЦЕНА ИЗНОСА ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА ПОТРЕБНИХ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ЗАКОНА

За успостављање и рад институционалне структуре (оснивање Националног савета, Националне агенције, Регионалних агенција, Регионалних савета) нису потребна додатна средства из буџета Републике Србије.

Национална агенција ће преузети запослене и опрему Републичке агенције за мала и средња предузећа и Сектора за реализацију развојних пројеката Министарства економије и регионалног развоја. Узимајући у обзир принцип континуитета, Национална агенција ће се финансирати из средстава која би се одвајала за рад Републичке агенције за мала и средња предузећа (у буџету за 2008. та средства су износила 275 милиона динара) и дела средстава Министарства економије и регионалног развоја намењених за рад и послове Сектора за реализацију развојних пројеката. За реализацију пројеката инфраструктуре из области регионалног развоја, Министарство за Национали инвестициони план је пренело спровођење пројеката Министарству економије и регионалног развоја у износу од 2,85 милијарди динара у 2008 г. и 1,95 милијарди динара у 2009. Спровођење таквих пројеката ће бити пренето на Националну агенцију за регионални развој.

Европска унија ће преко програма техничке помоћи финансираних из Инструмента за предприступну помоћ, помоћи изградњу институционалних капацитета за спровођење политике регионалног развоја на републичком и обласном нивоу као и реализацију инфраструктурних пројеката у оквиру Програма регионалног социо-економског развоја из ИПА 2007 циклуса (у вредности од 21 милиона евра). Овим средствима управља Делегација Европске комисије у Београду.

Утицај на буџете јединица локалне самоуправе овде није предвиђен.

VI. РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА ПО ХИТНОМ ПОСТУПКУ

Веома је битно да у време светске економске кризе Република Србија успостави правни и институционални систем, у складу са стандардима Европске уније, који би био спреман да ефикасно одговори на светске изазове, а који ће се одразити и на регионални развој Републике Србије.

Поред тога, помоћ Европске уније намењена за реализацију политике регионалног развоја, условљена је доношењем Закона о регионалном развоју. Уколико се закон не донесе по хитном поступку, постоји реална опасност да Република Србија врати Европској Унији део средстава намењен регионалном развоју.

Због свега наведеног предлаже се доношење закона по хитном поступку.

VII. ИЗЈАВА О УСКЛАЂЕНОСТИ ОВОГ ЗАКОНА, ДРУГОГ ПРОПИСА И ОПШТЕГ АКТА СА ACQUIS COMMUNAUTAIRE-OM

1.         Орган или организација државне управе – обрађивач израде прописа

Министарство економије и регионалног развоја

-            Сектор за политику регионалног развоја

2.         Назив закона, другог прописа или општег акта

Закон о регионалном развоју (Law on Regional Development)

3.         Усклађеност овог закона, другог прописа и општег акта са acquis communautaire-om

а) Одредбе примарних извора права ЕУ

Уговор о оснивању Европске заједнице (C321E, поглавље XVII од 29. децембра 2006), чланови 158-162 – делимично усклађен

(The consolidated version of the Treaty establishing the European Community, published on the 29^th December 2006 in the Official Journal C 321E. Title XVII (ex Title XIV) “Economic and Social Cohesion”. Articles 158 (ex Article 130a), 159 (ex Article 130b), 160 (ex Article 130c), 161 (ex Article 130d) and 162 (ex Article 130e).

б) Одредбе секундарних извора права ЕУ

·            Уредба Савета (ЕЗ) бр. 1083/2006. од 11. јула 2006. којом се уређују опште одредбе о Европском фонду за регионални развој, Европском социјалном фонду и Кохезионом фонду и којом се укида наредба (ЕЗ) бр. 1260/1999;

(COUNCIL REGULATION (EC) No 1083/2006 of 11 July 2006 laying down general provisions on the European Regional Development Fund, the European Social Fund and the Cohesion Fund and repealing Regulation (EC) No 1260/1999)

·            Уредба Комисије (ЕЗ) бр. 1828/2006 од 8. децембра 2006. којом се уређују извршна правила наредбе Савета (ЕЗ) бр. 1083/2006 којом се уређују опште одредбе о Европском фонду регионалног развоја, Европском социјалном фонду и Кохезионом фонду и наредбом Европског парламента и Савета (ЕЗ) бр. 1080/2006 о Европском фонду регионалног развоја;

(COMMISSION REGULATION (EC) No 1828/2006 of 8 December 2006 setting out rules for the implementation of Council Regulation (EC) No 1083/2006 laying down general provisions on the European Regional Development Fund, the European Social Fund and the Cohesion Fund and of Regulation (EC) No 1080/2006 of the European Parliament and of the Council on the European Regional Development Fund)

·            Уредба Европског парламента и Савета (ЕЗ) бр. 1080/2006 од 5. јула 2006. о Европском фонду регионалног развоја којом се укида наредба (ЕЗ) бр. 1783/1999;

(REGULATION (EC) No 1080/2006 OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 5 July 2006 on the European Regional Development Fund and repealing Regulation (EC) No 1783/1999)

·            Уредба Европског парламента и Савета (ЕЗ) бр. 1081/2006 од 5. јула 2006. о Европском социјалном фонду којом се укида наредба (ЕЗ) бр. 1784/1999;

(REGULATION (EC) No 1081/2006 OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 5 July 2006 on the European Social Fund and repealing Regulation (EC) No 1784/1999)

·            Уредба Савета (ЕЗ) бр. 1084/2006 од 11. јула 2006. којом се оснива Кохезиони фонд и којом се укида наредба (ЕЗ) бр. 1164/9;

(COUNCIL REGULATION (EC) No 1084/2006 of 11 July 2006 establishing a Cohesion Fund and repealing Regulation (EC) No 1164/94)

·            Уредба Европског парламента и Савета (ЕЗ) бр. 1082/2006 од 5. јула 2006. о Европској групацији за територијалну сарадњу (ЕГТС);

(REGULATION (EC) No 1082/2006 OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL

of 5 July 2006 on a European grouping of territorial cooperation (EGTC)

·            Одлука Савета од 6. октобра 2006. о стратешком усмеравању заједнице на компатибилност.

COUNCIL DECISION of 6 October 2006 on Community strategic guidelines on cohesion (2006/702/EC)

Делимично усклађен.

в) Остали извори права ЕУ

/

г) Разлози за делимичну усклађеност односно неусклађеност

Потпуна усклађеност са примарним и секундарним изворима права ЕУ је могућа тек уласком Републике Србије у Европску унију, т.ј. стицањем статуса члана ЕУ. Доношењем овог закона Репбулика Србија се припрема за услове за чланство у ЕУ у домену прописа који се тичу регионалне политике ЕУ.

д) Рок у којем је предвиђено постизање потпуне усклађености овог закона, другог прописа и општег акта са acquis communautaireom

До уласка Републике Србије у ЕУ

4.         Уколико не постоје одговарајући прописи Европске уније са којима је потребно обезбедити усклађеност констатовати ту чињеницу

/

5.         Да ли су горе наведени извори права ЕУ преведени на српски језик?

Да - Уговор о оснивању Европске заједнице.

Не – секундарни извори права.

6.         Да ли је пропис преведен на неки службени језик ЕУ?

Да, на енглески језик.

7.         Учешће консултаната у изради овог закона, другог прописа и општег акта и њихово мишљење о усклађености

-            Техничка помоћ консултаната Европске агенције за реконструкцију (ЕАР) ангажованих преко Framework Contract из средстава CARDS у периоду од септембра 2007. до априла 2008. године уз чију помоћ је израђена прва верзија нацрта закона.

-            Техничка помоћ консултаната ангажованих преко ГТЗ-а у периоду од августа до новембра 2008 у иновирању прве верзије нацрта Закона.

-            Експертска мисија Еворпске комисије за Закон о регионалном развоју преко TAIEXa (Technical Assistance Information Exchange Instrument of the European Commission - DG ELARG) INT MARKT IND/EXP 30447 организована у сарадњи са Министарством за изградњу и регионални развој Републике Словачке у септембру 2008. У експертској мисији су учествовали гђа. Martina Guziová, главни државни саветник, начелник јединице за правне послове, Одељење за правне и законодавне послове и гђа. Darina Oborilová, главни државни саветник, привремени начелник јединице за стратегије, Одељење за регионални развој Министарства за изградњу и регионални развој Републике Словачке.

ПРЕГЛЕД ПРОПИСА

1.         Одлука о оснивању Националне агенције за регионални развој – Влада

2.         Одлуке о оснивању регионалних савета за регион Војводину, Београдски регион, Западни регион, Источни регион, Централни регион, Јужни регион, регион Косова и Метохије - Влада

3.         Уредба о одређивању области који чине регион

4.         Уредба о одређивању јединица локалних самоуправа и градских општина које чине област

5.         Уредба о методологији за израчунавање степена развијености региона и јединица локалне самоуправе и градских општина - Влада

6.         Одлука о оцењивању степена развијености региона, јединица локалне самоуправе и градских општина – Министарство економије и регионалног развоја

7.         Одлука о јединиственој листи развијености региона, јединица локалних самоуправа и градских општина – Влада

8.         Национални план регионалног развоја – Народна Скупштина

9.         Регионалне развојне стратегије за Источни регион, Западни региона, Централни регион, Јужни региона – Влада

10.         Регионална развојна стратегија – АП Војводина

11.         Регионална развојна стратегија – Град Београд

12.         Уредба о структури, методологији израде, начин усклађивања, начин спровођења јавне расправе и роковима излагања на јавни увид развојних докумената - Влада

13.         Програми финансирања развоја за регион Војводину, Београдски регион, Западни регион, Источни регион, Централни регион, Јужни регион, регион Косова и Метохије - Влада

14.         Решење о именовању чланова Националног савета за регионални развој – Влада

15.         Решење о именовању чланова регионалних савета – Влада

16.         Одлуке о оснивању регионалних развојних агенција за регион Војводину, Београдски регион, Западни регион, Источни регион, Централни регион, Јужни регион, регион Косова и Метохије - Влада

17.         Правилник о ближим условима и критеријумима за вредновање обласних асоцијација – Министарство економије и регионалног развоја

18.         Уредба о ближим условима, кротеријумима и начину акредитације и престанку акредитације – Влада

19.         Одлука о садржини и изгледу Јединиственог регистра акредитованих обласних асоцијација – Влада

20.         Мере за подстицање регионалног развоја – Влада

21.     Уредба о методологији за вредновање мера и подстицаја регионалног развоја – Влада

22.         Правилник о садржини и начину вођења Регистра мера и подстицаја – Министарство економије и регионалног развоја