
У Новом Саду одржан је први од укупно десет округлих столова чији је задатак да што више организација и што ширу јавност укључе у дефинисање те платформе.
Транспарентност и потпуно повлачење државе из власништва над медијима, забрана монопола као и успостављање равноправног третмана свих медија на тржишту, заједничка је основа коју ће пет медијских организација, у које спадају Независна удружења новинара Србије и Војводине, Удружење новинара Србије, као и Асоцијације независних електронских медија и локалних и независних медија "Local press", заступати у предстојећој јавној дебати о медијској стратегији.
Та стратегија требало би, на првом месту, да промени став власти према законској регулативи која регулише област медија, а која је пре измена у великој мери била усаглашена са европском, каже један од аутора Закона о радиодифузији.
"Утицај власти на ту регулативу био је јако лош, јер су све измене закона које су се догађале касније смањивале демократске капацитет наше законске регулативе у области медија и ево и сада видимо потпуно индиферентан однос према медијској стратегији, иако је она покренула ту иницијативу", наводи медијски експерт и професор на Београдском универзитету Раде Вељановски.
Из Министарства културе најпре су стизале најаве да ће нацрт Медијске стратегије бити завршен и отворен за јавну расправу средином октобра, затим да ће се то ипак догодити средином новембра, а према последњим информацијама, то се очекује тек у другој половини јануара.
"Имамо основане сумње да се на стратегији ипак не ради, зато што је у првом плану свих министарстава у Србији одговор на упитник Европске комисије. Тиме ствар постаје још опаснија, јер уколико Министарство културе, које је надлежно за медије, испуни тај упитник то ће уједно бити и смернице даљег развоја медија. Ми за сада можемо да кажемо да нас нико није звао нити консултовао по питању попуњавања тог упитника", каже председник Независног удружења новинара Војводине Динко Грухоњић.