Европска Комисија о СПЦ и статуту

Европска комисија не сматра алармантним утицај Српске православне цркве на политички живот.... ОПШИРНИЈЕ...

Newsletter

Ако желите да путем електронске поште (e-maila) будете обавештени о важни догађајима, вестима, трибинама и акцијама пријавите се newsletter сервис сајта www.nemasale.rs. Newsletter је потпуно бесплатан сервис. Уколико будете.. ОПШИРНИЈЕ...

Контроверзе око Статута

Наивно је мислити да се таква „глад” за државом – за моћи, новцем и влашћу – какву испољавају наши „аутономаши” може нахранити нормалном аутономијом. Зато је наивно и било претпоставити ОПШИРНИЈЕ...

Петиција

Ми, долепотписани захтевамо од Народне скупштине Републике Србије да не ставља на дневни ред и не усваја предлог статута покрајине Војводине пре него што се о том предлогу изјасни Уставни суд Републике Србије, а након тога о предложеном новом Статуту... ОПШИРНИЈЕ...

Анализе

„Европска Војводина“, која би се по сличном рецепту, било попут Косова или Црне Горе, одвојила од Србије, могла би изнова да регулише свој енергетски и имовински статус. Домаћим евроутопистима није важно што ће Војводина остати без дотока гаса, нити што.. ОПШИРНИЈЕ...

http://www.nemasale.rs/components/com_gk2_photoslide/images/thumbm/101235eu_ns_4.jpg http://www.nemasale.rs/components/com_gk2_photoslide/images/thumbm/769405newsletter.jpg http://www.nemasale.rs/components/com_gk2_photoslide/images/thumbm/660847peticija_2_big_ns.jpg http://www.nemasale.rs/components/com_gk2_photoslide/images/thumbm/256163ustav_peticija__2_big_ns.jpg http://www.nemasale.rs/components/com_gk2_photoslide/images/thumbm/379436stepenice_amandmani_500x220.jpg

Ово боље не помињите!

"По завршетку првог светског рата, потпуно демократски, вољом народа, области које су чиниле тадашњу «Војводину» , донели су истроријску одлуку о присаједињењу својој матици Краљевини Србији. Народни представници Срема ову одлуку су донели 24. 11. 1918 године у Руми, а Велика Народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена из Баната, Бачке и Барање 25.11.1918. године у Новом Саду." Управо у овоме и јесте цео проблем присаједињења. Наиме, те 1918. године број Немаца и број Мађара на овом подручју био је готово једнак броју Срба (који су по броју били једини релевантан чинилац међу овдашњим словенским становништвом, док су малобројни Буљевци, Словаци и Русини и други имали више симболички значај за прикључење једне области држави која је претендовала на свесловенски карактер). Заједно, Немци и Мађари чинили су двотрећинску већину, што је као податак значајно зато што готово сигурно већина њих не би гласала за прикључење Србији. Према савременим демократским нормама, тешко да би могла проћи једна политичка одлука у чијем доношењу две трећине становништва није добило могућност не да донесе одлуку (дакле, овде се не ради о бојкоту, него о томе да на Великој народној скупштини нико није ни рачунао на присуство немачких и мађарски представника), него чак ни да да саветодавно мишљење. И помислите само какав би био резултат када би неко отворио питање ревизије (рецимо, управо пред трубуналом у Хагу, оним истим од којег је Ребублика Србија затражила саветодавно мишљење о легалности самопроглашене независности Косова) једне политичке одлуке коју је донела тек једна трећина становништва једне области? И да ли би у том случају, одлука тог трибунала отклонила знак питања са демократичности, легалности и легитимности једне такве одлуке? Ово не говорим из зле намере, него само зато да укажем на то да би приликом одвајања Војводине ово врло лако могло бити употребљено као аргумент против Србије. До крајњих граница поједностављено, то би гласило овако: "Како очекујете да се поштује чињеница да сте већина у Војводини, када ви 1918. нисте чак ни били заинтересовани за то каква је воља двеју многобројних етничких групација, које су у држави од које сте се одвајали имале конститутиван статус и у делу који сте одвајали заједно чиниле већину?" И што је најгоре од свега, тешко да би се могао наћи правно ваљани контрааргумент против овакве тезе!
 

Вести

Анкета

Да ли ће усвајање статута побољшати економски положај грађана Војводине