Последњих неколико текстова Слободана Антонића, представљају изузетан пример не само ваљане већ и надахнуте анализе. Уз овај својеврсан политички некролог ''политичара чија је јавна лаж високо награђена и који својом појавом на високој функцији обесмишљава парламентаризам'' одлично би пристајала Рембрантова слика ''Час анатомије доктора Тулпа''. Узимајући у обзир да је наведени политичар планирао и још увек планира поделу Србије, не можемо рећи да жалимо због краја његове политичке каријере. Ни факултет није тако лош. Ко бира тренутак одласка, бира и место на које ће отићи. Уколико се тај тренутак пропусти, не бира се више ништа.