По кому узору и како је настала ћирилица? По ком узору латиница? А словенско писмо? Мени лично смета насиље на блогу око језика. Легитимно је имати своје мишљење, али, где је ту компетенција? Чак и одабир Вукове ћирилице може бити споран, на пример, јер је можда било могуће обухватити веће језичко богатство. И његов поступак стварања новог писма личи на дисконтинуитет са српскословенским. Да ли да идемо даље у историју? А што се тиче ових времена, да, овде су сада времена тешка, бар за већину. Језик је ту један од индикатора стања. Даље, старо је, већ виђено, правило да језик теорије завере већином неприличним средствима одсликава реално стање... А кад се потежу новци као аргумент, као средство против суживота управо страда суживот, а врши се прерасподела новца, по правилу, већином појединцима -критичарима и њиховим сарадницима. Иако сам баш читао и размишљао на тему демократије, са што је могуће стручнијих извора (и страних и домаћих), постоји, за ову прилику, једноставна карактеризација већине држава, па и ове. Наиме, у пракси држава се углавном не ради o демократији, антропократији, већ о капиталократији, као политичком систему. Ја такве, који причају на политичко-капиталократски начин једноставно зовем убицама. Има их на свим странама и меридијанима. Њихово деловање у односу на ову државу је посебно, јер је овдашњих људи све мање. Капиталократисти, по дефиницији, сматрају да су људи - ма који да су - споредни, и да они углавном нису битни, а да постоје интереси, који су рукама, за њих, њихових противника, које иначе називају великим лоповима, па пошто само интереси владају, вероватно је најбоље дати њима - критичарима новац и моћ. Ова тврдња ће укратко, тек овлаш, бити поткрепљена, као и ово мислим углавном познато мишљење. Наравно, при томе, знам да живимо преко новца (НЕ од њега!). Умем и, чак добро, да рачунам. Што се политичара тиче, био то Слободан Милошевић или неко други, овде, или неко из других земаља, мени који баш тих новаца нема много, сматрам залудним процесом да неко неке од њих именује а без конкретне документације и акције. Онај човечуљак који је рачунао дакле,око процената новца који се враћа за Војводину, није то упоредио, на пример, ни са једном земљом и њеним системом, бар у окружењу, дакле, парцијално је калкулисао. А није пошао ни од претпоставке невиности... А вероватно није ни покренуо конкретну акцију, која узима у обзир шири контекст... Ако тога има у политици капиталократиста... С друге стране, ако се прихвати, вероватно, његова теорија моћи, онда не постоје невини, већ (његови) интереси. А дотични, чини ми се, жели моћ. То, што је такав, је легитимно, али је вербално насилно. И, бојим се, можда увод у....