Rodjena sam u Vojvodini. Živela svugde po našoj nekadašnjoj Jugoslaviji. Stalno sam negde morala da se povlačim i da upotrebljavam pasoš, jer to više nije moja zemlja, jer tu više nemogu dalje da živim. Tako proteklih dvadeset godina! Naslušala sam se toliko strašnih i ružnih reči. Doživela mnogo štošta, a najmanje nečeg lepog i normalnog. Ova dva moja prethodnika su me "prisilila" da se javim za komentar, mada, uopšte nevolim komentarisati, nego svoje mišljenje zadržim za sebe. Oni su me podsetili na sve zlo iz proteklih dvadeset godina. Ljudi dragi, toliko ružnih i strašnih reči ste izgovorili u ovih par rečenica. Kakvi ste vi to ljudi??? Zar nemožete da se obratite običnim, ljudskim rečima? Ma šta da je u pitanju, uvek postoji način, da se razgovara i dogovara, pa i rešavaju problemi na lepši način, a ne ovako. Ne interesuje me ko je ko, nego samo način razgovora. Potrudite se malo, ljudi dragi, ako Boga znate!!!