Председник покрета Самоопредељење Аљбин Курти боравио је у Немачкој где се састао са албанском дијаспором али и представницима власти. Самоопредељење је у последње време било у жижи јавности због својих радикалних акција.
Након последњих радикалних акција и покушаја блокирања границе између Косова и Србије, није се никако подразумевало да ће Аљбина Куртија да приме и у Министарству иностраних послова и у Бундестагу. Америчке власти су, на пример, недавно одбиле да Куртију дају улазну визу, тако да он није могао да посети Вашингтон.
Државни секретар у немачком министарству иностраних послова задужен за Западни Балкан и Турску, Николаус Граф Ламбсдорф, у интервјуу за Дојче веле је појаснио да он прима све важне политичаре, а пошто је Курти лидер треће по важности политичке партије на Косову, од њега је хтео да се "информише о његовим ставовима о Републици Косово, о Србији и Европској унији".
Самоопредељење је у последње време било у жижи јавности због својих радикалних акција и покушаја блокирања српске робе да не уђе на територију Косово. "Ми сматрамо да ове акције нису добре. То је ставио до знања наш амбасадор у Приштини, а то сам рекао и ја. Господину Куртију сам рекао да му такве акције можда краткорочно доносе политичке поене на унутрашњем плану, али блокада границе не помаже никоме", тврди Ламбсдорф.
Сам Аљбин Курти који се осим са Ламбсдорфом састао и са посланицом Зелених Марилуизе Бек као и представницима Транспаренси интернешенел, каже да су немачке власти имале прилику да се из прве руке информишу о ставовима Самоопредељења. "Мислим да они сада боље разумеју покрет Самоопредељење и нашу принципијелну критику на рачун косовске Владе. Ово је била добра прилика да се информишу, пошто су они све досадашње информације о нама добијали од Владе Косова или од својих чиновника на Косову", истиче он.
У интервјуу за Дојче веле Курти тврди да ће они наставити акције за блокирање границе и спречавање уласка српске робе на Косову. За сада међутим не зна тачно када ће бити организовани нови протести. "Ми ћемо наставити акције унутар институција Републике Косово, у парламенту, у разним парламентарним комисијама, али и на улицама. Јавни протести су једно од демократских вредности, универзалних права и загарантованих демократских норми", тврди он.
Лидер Самоопредељења појашњава и свој став о Влади Косова и могућој промени власти на Косову: "Ми тражимо оставку ове Владе која је узурпирала државу, направила некакву "владину републику". Тражимо расписивање превремених избора. Желимо да се власт промени путем избора – и то што пре".
Представници српских власти у Београду али и Срба са Косова страхују да би последње акције Куртија и његових следбеника могле бити само припрема за евентуални поход на север Косова, што би могло да изазове инциденте већих сразмера. Курти тврди да они имају план за решавање ситуације на северу, али да тамо неће да организују никакве акције. "Север Косова је проглашен војном зоном, тако да тамо неће бити акције", каже он.
Што се односа према Србима са Косова тиче, председник покрета Самоопредељење Аљбин Курти тврди да они "никада нису били против Срба са Косова". "Србе сматрамо равноправним грађанима Републике Косово. Они треба да уживају сва права која припадају мањинама по међународним конвенцијама и треба да буду равноправни пред законом. Наше акције нису уперене против Срба", истиче он.
Покрет Самоопредељење је од "косовске Владе" затражио и прекид дијалога са Србијом. Курти наводи услове за успостављање нормалних односа између Приштине и Београда: "Србија треба да остави за собом период фашистичке и националшовинистичке политике 20. века, да се одрекне прошлости, да плати Косову ратну одштету, да врати 1800 несталих лица, да промени део Устава где пише да је Косово део Србије, да престане са дискриминацијом Албанаца у Прешевској долини, да врати косовску документацију, пензионе фондове, матичне књиге...".
За разлику од раније, Курти више није за потпуно одлазак међународних трупа са Косова. Он сматра да су Нато трупе неопходне на Косову али да би требало да се између Нато савеза и Косова потпише нови уговор, а не да Кфор буде на Косову на основу Кумановског споразума, којег "су потписали ратни криминалци којима је суђено у Хагу". "Ми такође захтевамо да Косово има своју војску јер није нормално да Македонија и Црна Гора имају војску а да се Косову то не дозволи", тврди Албин Курти.
(Дојче веле)
