Пекинг -- ББЦ је и раније извештавао да се многи западњаци боје због ширењаи и све веће снаге Кине, а недавно је то била и једна од тема у Давосу.
"Спомените тему Кине у пристојном разговору и највероватније ћете чути жалопојке о дампинг ценама, јефтиним производима, крађи послова и ресурса", написао је Тим Вебер, уредник ББЦ-јеве веб странице, који је извештавао из Давоса.
Ричард Левин, предједник Универзитета Јејл, каже како толика економска моћ изазива страх и непријатељску настројеност, нарочито у земљама попут САД-а и то током изборне године. А те ће се бриге, пише ББЦ-јев Вебер, само повећати.
Кинеска економија, коју чини 1,3 милијарде људи, брзо расте, око 10 одсто годишње. Већ сада је то друга највећа економија у свету. Неки су се на Светском економском форуму у Давосу питали може ли се уопште Кину више звати "економијом у развоју".
Паскал Лами, шеф Светске трговинске организације, упозорава да ће кинески економски раст "налетети на проблеме јавне перцепције".
"Постоји перцепција да иза сваког кинеског бизниса стоји кинески службеник. Да Кина граби ресурсе. Да је реч о новом колонијалном 'нечему'", објашњава додајући како би јавност због свега тога могла доћи до закључка да "Кина не игра по правилима".
Лами се међутим не слаже с тим перцепцијама. Каже ипак како Кина мора свету послати јасну поруку да заиста пати од заостајања.
"Свет се пита је ли Кина сиромашна земља с пуно богатих људи или је богата земља са пуно сиромашних људи", објашњава.
Кина се међутим толико брзо развија да је тешко разлучити, пише Тим Вебер.
Џон Зао, шеф кинеске компаније, Хони Капитала, подсетио је елиту у Давосу да је не тако давно пекиншка влада било којем Кинезу који би путовао ван земље поручила "израђујемо вам фина одељења како не бисте изгледали сиромашно".
Хтео је рећи заправо да ових дана Запад изван Кине види само богате становнике те земље, због чега добијају погрешан утисак. "Они су богати, али они су мањина. Већина Кинеза и даље је сиромашна", поручује.
"Но, што је са сумњивом репутацијом кинеском по питању пословања у иностранству?", пита Вебер, па каже како Зао то правда "почетничком грешком".
Кинеска влада није знала што учинити са свим тим девизним резервама, каже, па су учинили оно што су сви други чинили - купили су америчке државне обвезнице. Признаје како постоји "неколико лоших кинеским компанија" које намерно варају, али да већина њих ипак покушава да уче и следити правила. "Сада имамо стогодишњу историју корпорацијског управљања", објашњава.
Роберт Греифелд, главни директор америчке електронске берзе акција НАСДАК, додаје како и САД има богату историју "корпоративних недела". Примећује и како кинеске компаније имају незасит апетит да науче о стандардима извештавања западних корпорација.
Ипак, проблем са Кином је пуно већи од саме перцепције компанијских извештаја, каже Стивен Роач, бивши лидер азијске филијале Морган Стенлија који је сада запослен на Универзитету Јејл.
Ствар је у стварним економским неравнотежама, где кинески потрошачи и компаније превише штеде, док Запад штеди премало.
(Пословни дневник)
