Током протеклих 10 година (од 2002.) становништво Румуније смањило се за преко 12 одсто, јер је огроман број Румуна излаз из сиромаштва потражио у исељавању у богатије земље Европе, пре свега у Британију. Резултати најновијег румунског пописа становништва показују да су исељавање и ниска стопа природног прираштаја у овом периоду довели до смањења броја становника за скоро 3 милиона, тако да Румуна у овом тренутку има око 19 милиона.

Подаци румунског Националног завода за статистику, притом, показују да око милион држављана ове земље ради у иностранству, али претпоставља се да би овај број могао бити и много већи.

Румунија је чланица ЕУ постала 2007, али Румунима је за рад у иностранству још увек потребна специјална дозвола земље у коју желе да оду.

У Великој Британији, земљи која привлачи највећи број Румунских исељеника, њихов тачан број није познат, али неку представу о њему можда може да пружи чињеница да су британски послодавци само прошлог месеца огласили 2.400 слобонсих радних места на једном румунском сајту за запошљавање, тражећи медицинске сестре, инжињере, и раднике других професија.

Оно што радну снагу из Румуније (након Бугарске најсиромашније земље ЕУ) чини толико популарном међу британским послодавцима, упркос чиненице да и у самој Британији има 8,4 одсто незапослених, јесте њена спремност да ради за мале паре.

Са друге стране, Румуни у западној Европи виде шансу за бољи живот, јер поред плате, које је често заиста веома мала, обично успевају себи да обезбеде и друге подгодности, као што су бенефицирани станови, дечији додатак, и друге врсте социјалних давања.

Румунска влада је упућена на помоћ ММФ и увела је строге мере штедње, које подразумевају и смањење плата и повећање пореза, а велики одлив радне снаге из земље изазива забринутост, јер се тиме сманује и број пореских обвезника.

 (Блиц)