Београд - Једино што најмоћније савезнике Приштине на међународној сцени у овом тренутку занима јесте како ће се Србија понашати после објављивања става Међународног суда правде о Косову, односно да ли је заиста спремна да предложи Генералној скупштини УН резолуцију с "политичком тежином", која би ишла у прилог покретању нових преговора о статусу.
У свим разговорима представника српског државног врха с дипломатама из САД и земаља чланица ЕУ једина тема је шта Србија намерава да предузме у Генералној скупштини. Тема нису ни само мишљење МСП, ни шта је Београд спреман да тражи и понуди у евентуалним новим преговорима. У том смислу, актуелне медијске спекулације о некаквим идејама за поделу Косова и размену територија само слабе преговарачке капацитете Србије за битку у ГС УН. Те идеје, једноставно, нису предмет икаквих разговора, сазнаје Данас из добро обавештених извора блиских дрђавном врху Србије.
Како истичу наши саговорници, ситуација у МСП се "донекле искомпликовала, али претеже на страну Србије".
Прелиминарно гласање међу судијама у МСП, одржано пре око месец дана, о томе који чланови судског већа ће писати текст саветодавног мишљења било је у прилог ставовима Београда. Наиме, одлучено је, односом у гласовима осам према седам, да текст пишу, поред председника МСП Хисашија Оваде, двојица судија чије се мишљење о легалности самопроглашене независности подудара са аргументима Србије. Посебно важно је то што се у судско веће бирају оне судије које представљају већинско мишљење.
Међутим, у међувремену је судија МСП из Кине поднео оставку због болести, а његова замена није добило право гласа, с обзиром да ње била од почетка у поступку. Тиме се однос снага у Суду који је одлучивао о тексту саветодавног мишљења, а на основу предлога трочланог судског већа, свео на пат позицију - 7:7. Председник Овада имао је право "златног гласа", али је одбио да га искористи, због важности поступка и његових последица. Због тога су судије приступиле гласању по параграфима, чији крајњи исход није познат. Гласање укупно 14 судија по појединачним параграфима компликује ситуацију, јер се јавља могућност да неки сегменти коначног мишљења буду подложни интерпретацијама. Ипак, на основу свих информација с којима располажу власти у Београду, и из западних и из источних извора, коначни став МСП биће у корист Србије, односно њене аргументације да је декларација Скупштине Косова о независности супротна међународном праву.
Моћни савезници Приштине, односно САД и најутицајније чланице ЕУ, свесни су да став МСП неће бити у прилог независности, због чега сада раде на два поља. Једно је да се Србији изложи снажном дипломатском притиску, константним упозорењима да треба да буде "конструктивна", односно да би њено инсистирање на резолуцији у ГС УН могло да има цену у процесу европске интеграције. Запад, дакле, настоји да до те резолуције уопште не дође, а и ако је буде, да она буде "мека", да нема никакву политичку тежину, односно да не садржи елементе који би упућивали на нове преговоре о статусу и који би јасно ставили до знања да је независност Косова нелегална.
С друге стране, за случај да Србија не одустане од резолуције, покушава да се обзбеди да већина у ГС УН одбије њен предлог текста. И то је ситуација изузетно тешка. У овом тренутку, по проценама власти Србије, 45 земаља спада у оне "несигурне", подложне притисцима. Изјава косовског министра Скендера Хисенија да ће 35 држава признати Косово је претерана, али није нереално очекивати да ће од тих 45 "несигурних" гласова, десетак отићи на албанску страну. Реч је пре свега о оним земљама које су директно зависне од САД, Велике Британије, Немачке и Француске, међу којима их је највише у појасу Кариба, али и у Африци и Азији.
Разлог за бригу је и одлука председника МСП да закаже објављивање мишљења за 22. јул. Наиме, на техничке процедуре које треба потом да уследе, попут превођења и разних административних радњи, проћиће пар недеља пре него што став МСП званично дође у Генералну скупштину УН. То значи, у августу. Заказивање седнице у месецу годишњих одмора било би бесмислено, због чега Србији преостаје да иницира заседање с њеним предлогом резлуције на дневном реду тек за септембар. То значи да ће савезници Приштине имати пет-шест недеља за појачавање лобирања против интереса Србије по овом питању. Тих месец и по дана трајаће и нека врста "рата интерпретацијама" мишљења МСП, али Србија ту нема разлога за претерану бојазан, с обзиром да ће кључни ставови Суда јасно бити у њену корист. Ипак, да би се те интерпратција једном заувек зауставиле и да би се потом отворио простор за нове преговоре о статусу, неопходно је да ГС УН усвоји резолуцију која ће имати јасну политичку тежину.
Оливер Ивановић, државни секретар у Министарству за КиМ, каже за Данас да Влада има спремне планове у случају да саветодавно мишљење МСП буде јасно, као и у случају да оно буде двосмислено или неодређено.
- Ипак, треба очекивати да Суд саопшти јасан став, као што су и оценили бројни угледни стручњаци за међународно право - каже Ивановић.
Када је реч о спекулацијама да ће се на дневном реду наћи и идеје о подели Косова и размени територија, Ивановић одговара да "ниједна опција која излази из оквира Резолуције 1244 не може бити политика Владе". Он додаје да није искључено да би српски предлог резолуције Генералне скупштине УН могао добити подршку неопходне просте већине, али упозорава да ипак прво треба сачекати да се види какво ће бити мишљење МСП.
"ЕУ ће пратити реакције Београда"
Премијер Белгије Ив Летерм изјавио је да ће Европска унија, којој његова земља председава, пажљиво пратити реаговање српских власти на саветодавно мишљење Међународног суда правде о Косову. ôВажније од самог мишљења биће реаговање власти у Србији... ЕУ ће то веома пажљиво посматрати", рекао је Летерм јуче у Бриселу, на заједничкој конференцији за новинаре с председником Србије Борисом Тадићем. Тадић је, с друге стране, новинарима рекао да Србија неће подстицати превирања, али да има своја легитимна национална права.
Аутор: Никола Томић
