Лидер ЛДП-а Чедомир Јовановић пре неколико година је за бошњачке политичаре и сарајевске медије био „мафијаш, наркоман и интимус православних екстремиста и четника“, да би пре неколико дана напрасно постао „српски Вили Брант који се достојанствено поклонио бошњачким жртвама“!
Најтиражнији сарајевски дневни лист „Дневни аваз" је у рубрици „Личност дана" од 30. новембра 2007. године Чедомира Јовановића окарактерисао као политичког мафијаша и члана земунског клана, који је наручио убиство генерала српске полиције Бошка Бухе. За Јовановића су писали и да је интимус оних који су, како су навели, острашћено промовисали геноцид, да је организатор отмице србијанског бизнисмена Мирослава Мишковића и лидер мало утицајног ЛДП-а.
Међутим, како је лидер ЛДП-а крајем јануара устврдио да је Република Српска геноцидна творевина, одједном је постао миљеник комплетне медијске и политичке сцене у Федерацији БиХ. Пре два дана, 2. фебруара, поново је освануо у поменутој рубрици „Дневног аваза", али као „једини српски политичар који је без длаке на језику оголио сву монструозност и последице политике коју је Србија водила деведесетих година".
Политички аналитичари и саговорници Пресса РС се слажу у оцени да пример лидера ЛДП-а најбоље показује да за бошњачке политичаре и „црни ђаво" преко ноћи може да постане „бели анђео" само ако пљује по Српској и српском народу. Они подсећају да је и холивудска глумица Анђелина Џоли у Сарајеву била попљувана када је најавила снимање филма о рату у БиХ у коме ће бити реч о љубавној причи силоване Бошњакиње и српског војника, да би јој после пројекције филма „У земљи крви и меда", у коме је РС приказана на грозоморан начин, писали хвалоспеве и величали је до неба.
Политички аналитичар и социолог Слободан Наградић каже да пљување, па лизање Чедомира Јовановића најбоље показује да се бошњачки медији и њихови политичари према истини и чињеницама односе у складу са својим дневно-политичким потребама.
- Лист о коме говоримо је гласило оних којима је најважније да се РС облати и оклевеће. За њих свако један дан може бити Хитлеров злочинац Менгеле, а други дан Вили Брант, зато што их не занима истина, већ наставак дводеценијске пропаганде против свега што је српско. Не бих се изненадио да сутра направе нешто слично и да некога против кога су пљували на сва звона издигну на пиједестал. Наравно, основни услов је да тај прво попљује РС - каже Наградић.
Угледни хрватски интелектуалац и професор на загребачком Филозофском факултету Нино Распудић каже да пример Чедомира Јовановића најбоље показује колико су недоследни медији у Сарајеву, истичући да је више него јасно да се медији у БиХ не руководе вредностима које заступају политичари, већ вулгарним политичким прагматизмом.
- Такви медији, али и политичари чије ставове протежирају ће вас у складу са својим потребама најгоре попљувати, а ако се у неком другом тренутку оно што говорите поклопи са њиховим политичким ставовима, исти ти ће вас глорификовати - каже Распудић.
Професор на бањалучком Факултету политичких наука Остоја Ђукић каже да га од сарајевских медија и башчаршијских политичара ништа не изненађује, а поготово да преко ноћи мењају мишљење о некоме. Он је уверен да ће Јовановић послужити као отирач бошњачким политичарима који ће, како каже, оно што говори искористити само да наставе одржавати неодрживу тезу о РС као геноцидној творевини.
- Бошњаци су га својевремено пљували, сада га величају, а сутра ће га по потреби поново бацити у блато.
Они веома добро знају да искористе Србе који су спремни да продају веру за вечеру, али минорним политичким ликовима као што је лидер минорне политичке партије попут ЛДП-а не треба уопште придавати непотребни значај - каже Ђукић.
Политика коју промовише Чеда Јовановић и оно што говори, наставља он, део је његове предизборне кампање, а не треба, како каже, искључити ни могућност да је добио финансијску потпору да прича то што прича.
Политички аналитичар и власник портала Фронтал.рс Данијел Симић каже да се сви медији у Сарајеву понашају по принципу „што је Србима и Српској горе, то је нама боље", истичући да су медији са седиштем у Сарајеву уз острашћене бошњачке политичаре највећи генератори међунационалне нетрпељивости у БиХ.
- Без обзира на то шта у Сарајеву говоре о медијима у РС, чињеница је да бањалучке медијске куће ни приближно ниси националистичке и да се ни приближно не служе хушкачком реториком као сарајевске. Али ако не престану с тим, могли би да изазову револт у српском народу, а „тук на утук" никада није донео ништа добро - упозорава Симић.
Дарко Момић
(Прес РС)
