Односи између Русије и НАТО савеза у минуле четири године пролазили су кроз различите фазе - у томе је увек учествовао Дмитриј Рогозин, руски амбасадор и „enfant terrible“ међу дипломатама у Бриселу.

Од леденог доба до кооперације - најпре је сукоб у Грузији допринео мировању односа, потом је НАТО донео одлуку о заједничком ракетном штиту са Русијом. Ноту тим односима увек је давао Дмитриј Рогозин, амбасадор Русије при НАТО-у. Након четири године, он се  враћа у Москву где преузима функцију заменика потпредседника владе. Али, и даље би требало да се бави противракетном одбраном чиме се наговештава поновно погоршање односа: САД и Русија, наиме, воде спор око противракетне одбране.

Нема конференције за новинаре без књига – пре или после конференције за штампу, Дмитриј Рогозин воли да их дели. Наслов најновије књиге гласи: „Соколови мира – белешке руског амбасадора“. На слици, на насловној страни, он у оделу са праћком у руци. Типично за Рогозина! Мало провокативан, са пуно хумора, али у суштини, увек са политичком поруком.

Међу дипломатама у Бриселу, Рогозин важи за интелигентног, тврдог преговарача, талентованог дипломату са политичким амбицијама. То је очигледно познато и вођству у Москви. Зато он сад прелази на положај потпредседника владе. Додуше, њих је у руској федерацији укупно седам , па ипак, ова нова функција представља велики скок у каријери. Његов задатак је да реорганизује индустрију наоружања, а остаје надлежан и за сарадњу са НАТО савезом када је реч о противракетном штиту.

„Уколико противракетна одбрана буде управљена против нас, мораћемо да обезбедимо адекватни одговор. То значи да је новац, који САД инвестирају за тај систем, бачен кроз прозор“, рекао је Рогозин. Он упозорава на опасност од поновне трке у наоружавању. Његов захтев гласи: заједничка противракетна одбрана. То представља проблем за НАТО – а пре свих за САД.

Додуше, 28 држава чланица савеза је са Русијом закључило кооперацију на самиту у Лисабону 2010. Али, преговори запињу. Американци не могу да замисле заједнички систем са руским војницима у контролном центру. Стога су САД предложиле два система. То, пак, Русима није довољно. Они захтевају међународно-правно обавезујуће обећање да противракетни штит није управљен против Русије. А то је, опет, Американцима превише. Преговарач до маја морају да пронађу решење, пошто би кооперација требало да буде закључена на следећем самиту.

Уколико се не постигне сагласност, односи између НАТО и Русије поново ће се наћи на најнижој тачки. То за Рогозина не би било ништа ново. На његовој последњој конференцији за штампу у својству амбасадора у Бриселу он се осврнуо на протекло време. Рогозин је изјавио да је у Брисел  дошао пре четири године. А када је избио сукоб између Русије и Грузије, тадашњи генерални секретар НАТО-а Јап де Хоп Схефер сарадњу је, према његовим речима, ставио на лед. „Када нам је савет НАТО-а и Русије био навише потребан, он се није састао“, рекао је Рогозин.

Ситуација се касније поново смирила. Нови генерални секретар Андерс Фог Расмусен инсистирао је на разговорима- он је поново оживео савет НАТО-Русија. Рогозин напушта Брисел, али ће и даље бити на челу тима на преговорима о противракетној одбрани.

(Дојче веле)