Не ради се више о томе да ли, већ колико ће и од кога Грчка добити. Неразјашњено је и питање како ће се завршити преговори о отпису дугова. Споразум са банкама је припремљен, али шта ће Грци морати да учине заузврат?
Грчка не жели никаквог старатеља ни тутора каквог је хтела да јој наметне немачка канцеларка Ангела Меркел. Додуше, на самиту ЕУ о дужничкој кризи, то није била тема дискусије, између осталог и зато што је канцеларка сама одустала од тог предлога – након што се суочила са негативним реакцијама из Атине, али и неких других престоница ЕУ. Али, на самиту је немачки план строге буџетске дисциплине прихватило 25 земаља Европске уније – Велика Британија и Чешка му се нису прикључиле.
Велика Британија је своје одбијање најавила још у децембру, а Чешка наводи уставно-правне разлоге због којих у овом тренутку не може да прихвати уговор. Њиме се предвиђа да структурни дефицит не сме да пређе 0,5 одсто бруто друштвеног производа. У националне правне системе ће морати да се уграде обавезујуће одредбе о дужничкој кочници – у супротном прете тужбе Високом Европском суду или новчане казне. Ево коментара немачке надрегионалне штампе.
Нордвест цајтунг (Олденбург): „Иако за то нема званичних потврда, потребно је још новца. Не ради се више о томе да ли, већ колико ће и од кога Грчка да добије. Исто тако неразјашњено је и питање како ће се завршити преговори о отпису дугова. Споразум са банкама је припремљен, али шта ће Грци морати да учине заузврат, и да ли ће земље евро-зоне морати да повисе обећани износ од 130 милијарди евра, питања су око којих још не влада сагласност.“
Лајпцигер фолксцајтунг (Лајпциг): „Зашто је огорчење због немачког предлога да се Грчкој уведе финансијски надзорник толико велико? Решење загонетке се зове Фолкер Каудер. Шеф посланичког клуба Демохришћана има неоспоран таленат да неку спорну тезу провокативним изразима учини сасвим непривлачном. Својевремено је избацио паролу да се у Европи коначно поново говори немачки; сада је ту ‚комесар за штедњу’. И то није ништа друго до позив да за немачким кафанским столом почне надвикивање са Грцима из суседства који се жале на ‚нацисте’ – сасвим неумесно и сувишно.“
Дер ноје таг (Вајден): „Пошто су Британци и Американци велики део свог бруто друштвеног производа зарадили на финансијском капитализму, они одбацују регулацију. За разлику од њих, Немачка, Француска и други Европљани себе виде као индустријске земље. Оне улажу у реалну привреду. Због тога не треба очекивати да се оба западна табора сложе око правила реформе капитализма.“
Ноје оснабрикер цајтунг (Оснабрик): „Немачка политика је сама себи отежала улазак у овај самит. Јер, најпре је тражила да се уведе комесар ЕУ за штедњу који би надзирао Грчку. То је многима послужило као повод да покрену дискусију о захвату у државни суверенитет и на тај начин је скренута пажња са дневног реда састанка. Осим тога, ослабљена је позиција Ангеле Меркел у преговорима о новом фискалном пакету и обнављању сталног европског финансијског штита ЕСМ. Обнављање штита је у суштини добро. Но, следећих месеци ће се показати да ли је кредитни волумен од 500 милијарди евра довољан. Грчкој је већ сада потребно 15 милијарди више него што је првобитно предвиђено, дакле: 145 милијарди. Осим тога, Португалија све дубље тоне у кризу. Ангела Меркел ће вероватно већ у марту морати да пристане на повећање волумена ЕСМ на 750 милијарди евра. Заузврат ће моћи да очекује уградњу делотворних мера штедње и стабилизације у нови фискални пакет – и без комесара за стабилност Грчке…“
Брауншвајгер цајтунг (Брауншвајг): „Грчка мора да штеди и не сме да постане буре без дна у коме нестају милијарде и милијарде. Атина мора да учини нешто када је реч о озбиљној буџетској и финансијској политици. Али, нико не би дошао на идеју да пошаље комесара за штедњу у Француску, Италију и Шпанију – или у САД, које наравно нису на европској инфузији, али су, када се ради о консолидовању буџета, све само не суперсила. На брду разбијеног порцелана спасавање евра не може успети. То треба радити заједно – или уопште не радити.“
(Дојче веле)
