Према речима бившег генералног секретара НАТО-а, Џорџа Робертсона, Западни Балкан постојано напредује ка евроатлантској интеграцији. У разговору бивши генерални секретар осврнуо се на безбедносни статус земаља тог дела југоисточне Европе.

Упитан да ли се слаже са оценом неких стручњака да је Западни Балкан и даље нестабилно подручје, нарочито због унутрашњих проблема Босне и Херцеговине и несугласица између Србије и Косова, Робертсон је одговорио:

„Пре 15 година почињени су најтежи злочини, људи су одвођени у сабирне центре, силовање је коришћено као средство рата. То време је иза нас. Очигледно да се не може постићи ниво Швајцарске у року од две деценије, али сведоци смо утемељења  трајних институција. Хрватска је постала чланица НАТО-а и пред уласком је у Европску унију. Словенија је чланица обе институције. Босна ће временом постићи то исто. Црна Гора каже да жели учлањење и у НАТО и у ЕУ, верујем да ће јој се у томе придружити и Србија. То су крупни успеси и потврда оправданости интервенције НАТО-а. Оно што је остварено у том региону, требало би да постигнемо и на другим местима.“

На питање на који начин мале земље, као што је Црна Гора, могу да допринесу Северноатлантском савезу, бивши генерални секретар НАТО-а каже:

„Мале земље као што су Луксембург и Исланд чланице су НАТО-а од самог почетка тог савеза. Оне доприносе на посебан начин. Исланд нема оружане снаге, али његова територија је била од виталног значаја током Хладног рата. Мале земље су сасвим способне да доприносе јачању безбедности у истој мери колико имају користи од колективне безбедности. Мале земље очигледно морају тесно да сарађују ради осигуравања свог опстанка. То би могла да буде покретачка сила за напредовање Западног Балкана.“

Македонија би већ била чланица НАТО-а да није у спору са Грчком око имена, наставио је Робертсон.

„Сматрам да Македонија треба да буде чланица и да спор две стране треба да се реши. Македонски народ су изневерили, како домаћи политичари тако и политичко вођство суседа Македоније. Име није најважнија ствар на свету. Македонија је успела да избегне грађански рат. Нема пуно земаља које могу да се похвале тиме. Уз малу помоћ НАТО-а и Европске уније успели су сами да нађу решења за своје тешкоће. То је земља која завређује чланство и у Унији и НАТО-у. Надам се да ће то убрзо и остварити.“

Поводом колебања Србије у погледу сарадње са НАТО-ом, Робертсон каже:

„Србија жели да се придружи Европској унији и то је велики корак напред у поређењу са мрачним данима владавине Слободана Милошевића. Србија може пуно тога да понуди. Има јаку привреду и народ високог карактера. Верујем да жели да постане део европске матице и не верујем да жели да буде на маргинама. Сви суседи Србије биће чланови европског блока и НАТО-а. Уверен сам да ће кроз десет година све ове земље бити у саставу Северноатлантског савеза.“

Робертсон, који често истиче важност добрих односа Истока и Запада, учинио је то и овог пута:

„Русија остварује огроман утицај у данашњем свету. Тако је било у прошлости, тако је данас и тако треба да буде у будућности. Међутим, Русија је суочена са крупним проблемима, у погледу својих јужних граница, у вези са Ираном, који би могао да стекне нуклеарно оружје, затим у вези са организованим криминалом, климатским променама, као и због хаоса који прети због колапса слабих држава. Са свим тим проблемима суочава се и Запад. Не знам због чега губимо време на међусобне препирке из прошлих времена.“

 

Поводом забринутости Москве због евентуалног проширења НАТО-а на Украјину и Грузију, Робертсон каже:

 

„Украјина је управо одржала слободне изборе. Састао сам се са председником Јануковичем, а познајем и досадашњег председника Јушченка. Верујем да ће Украјина доносити самосталне одлуке о својој будућности. Не знам какве ће оне бити, али НАТО и Европска унија се управо залажу за то да нације могу саме да одлучују о својој судбини. Верујем да Русија треба да учествује у таквим расправама, јер сви смо у том послу заједно.“ У данашњем, све опаснијем и компликованијем свету, Русија је савезник у практично сваком озбиљном питању безбедности. Што пре Запад и Русија то буду схватили, брже ће моћи да решавају проблеме од заједничког интереса, истиче бивши генерални секретар НАТО-а, Џорџ Робертсон.

(VOA)