Вашингтон -- Без привредног раста, дужничка криза и криза евра, само ће се продубити, тако да штедња неће дати резултате на дуге стазе, каже Џозеф Стиглиц.
Стиглиц, бивши главни економиста Светске банке и нобеловац, је казао да треба повећати инвестиције у "зелену" економију, које би стимулисале привредни раст и запошљавање.
"Слабости привредног успона из прошле деценије изашле су на видело у САД, али и у Европи, где су забринутост око Грчке и посвећеност влада буџетској штедњи прошле године однеле тежак данак", наводи.
Стиглиц је подсетио да се криза у Европи проширила са Грчке на Италију и Шпанију, где је скочила стопа незапослености, а на почетку рецесије кретала се близу 20 одсто, напомињући да је крај евра, који је до тада био незамислив, почео да делује могуће.
"Ова година ће бити још гора, иако је, наравно, могуће да ће САД решити своје политичке проблеме и коначно спровести мере за подстицање привреде, да би се незапосленост довела до нивоа од шест до седам одсто", указао је Стиглиц.
Међутим, он сматра да је мало вероватно да ће до тога заиста и доћи, као што је мало вероватно да ће Европа схватити да штедња неће сама решити проблеме, већ ће напротив само погоршати ионако лоше стање у привреди.
Највеће земље у развоју, које су избегле велике проблеме 2008. и 2009. године, према оцени Штиглица, можда се неће тако лако изборити са садашњим економским турбуленцијама. Примера ради, привредни раст Бразила је успорио, што изазива забринутост у целој Латинској Америци.
У међувремену, дугорочни проблеми, укључујући климатске промене и друге претње по животну околину, као и све већу неједнакост, нису нестали, а неки од њих су чак постали озбиљнији него раније. "Рецимо, висока незапосленост изазвала је смањење плата и раст сиромаштва", подсетио је Штиглиц.
Добра вест је што би хватање у коштац са дугорочним проблемима у суштини решило краткорочне проблеме. Повећање инвестиција у области прилагођавања привреда глобалном загревању стимулисало би привредни раст и запошљавање, сматра угледни светски економиста.
"Прогресивније опорезивање би уједно смањило неједнакост и повећало запосленост кроз подстицање тражње. Виши порези за богате донели би приходе који су потребни за финансирање јавних инвестиција и делом обезбедили заштиту за незапослене", сматра Стиглиц.
(Танјуг)
