Као последица кризе у Грчкој Европска комисија предложиће успостављање европског монетарног фонда, рекао је у Бриселу портпарол комесара за привреду и монетарну унију Олија Рена – Амадеу Алтафај Тардио. Потврђујући да је ЕК спремна да такав европски инструмент предложи он је, међутим, додао да то захтева подршку свих држава чланица еврозоне.
Он је нагласио да је о томе тек започета дискусија и да идеја стварања ЕМФ није никаква мера за помоћ Грчкој, већ да то мора бити поука из ове кризе. Портпарол ЕК је нагласио да се не ради о стварању конкуренције Међународном монетарном фонду. Дискусија на ову тему је у току са државама чланицама и Европском централном банком.
Још је, међутим, отворено питање да ли би ЕМФ био успостављен само за државе еврозоне или за све чланице ЕУ, објаснио је Тардио додавши да ЕК не жели да искључи ниједну државу чланицу.
– Земље које деле заједничку валуту морају имати појачану координацију своје економске политике”, оценио је он.
Идеја за стварање европског монетарног фонда чула се и претходне седмице када је председник Италије Ђорђо Наполитано изјавио у Бриселу да би било потребно створити европски монетарни фонд, према узору на ММФ. Европски пандан ММФ-у деловао би у случају да некој од чланица еврозоне затреба финансијска помоћ.
То би, према мишљењу италијанског председника, решило актуелне проблеме, јер се показало да на европском финансијском пољу недостаје слична институција која би била способна да помаже земљама каква је данас, рецимо, Грчка.
За професора Економског факултета у Београду др Ђорђа Ђукића оваква идеја челника ЕУ само је доказ више институционалне кризе те фамилије европских држава. У темељима ЕУ постоји конструкциона грешка – фискално и политичко нејединство. Те две чињенице указују на то да ЕУ нема ефикасност својствену великим државама попут САД.
– Чим су се поједине земље удаљиле од мерила прописаних споразумом у Мастрихту, по коме буџетски дефицит не може бити већи од три одсто БДП, већ су га, попут Грчке, дизале и преко 12 процената, могао се очекивати овакав епилог. На све то дошла је и финансијска криза у којој су све државе похрлиле да помогну својим банкама и фирмама у невољи. У таквим околности сасвим је разумљиво што ЕУ формирањем свог монетарног фонда дограђује укупну институционалну инфраструктуру како јој се више не би догодило да јој фискална контрола исклизне сасвим из руку – каже Ђукић и додаје да, по њему, „овакво резервно решење не може да попуни све оне слабости које изазива фискална децентрализација”. ЕУ, дакле, предстоји да најпре постигне политичко јединство у формирању Европског монетарног фонда, али много више од тога неопходна јој је централизација фискалне политике.
И за професора Економског факултета у Београду др Бошка Живковића суштина проблем Грчке, али и још неколико чланица ЕУ, налази се „у несагласју фискалних политика земаља чланица ЕУ”. Тај проблем, по њему, није од јуче, већ од самог настајања те заједнице европских држава. ЕУ је, каже, успела да „направи” монетарну, аи не и фискалну унију. И ту лежи њен највећи ризик за монетарну стабилност.
– Фискални системи сваке од чланица ЕУ везани су за њихову традицију, јер ЕУ није држава у правом смислу речи. Ти проблеми су ескалирали баш у јеку светске финансијске и економске кризе када су државе чланице кренуле да увећавају јавни дуг преузимајући и приватне губитке својих посрнулих банака или изнурених фабрика аутомобила. То су озбиљни ризици за сваку земљу, а поготово за ЕУ, која је заједница држава. Ако би тај ЕМФ био институција слична ММФ-у она би, вероватно, деловала са истим циљем као и светски пандан ММФ – као монетарни стабилизатор. И то тако што би најпре деловао као фискални полицајац, а са друге стране и као позајмна каса на кратак рок – рекао је др Живковић и додао да за њега оснивање такве институције не може бити рђаво решење не само за чланице еврозоне, већ и за свих 27 држава колико их је у ЕУ.
(Политика)
