Снажно подржавам српску апликацију за стицање статуса кандидата за пуноправно чланство у ЕУ, али морам да нагласим да чак и ако би дошло до револуционарног напретка у односима Београда и Приштине, могло би да буде прекасно.

Комисија је препоручила да се Србији одобри стицање статуса кандидата, под јасним условом примене постигнутих споразума у оквиру дијалога Београда и Приштине. Не видим да је уследило деловање српских власти по том питању. Поздрављам апел председника Тадића Србима на северу Косова да уклоне барикаде, али то је једноставно стигло сувише касно. На Београду је још увек огромна одговорност за оно што се дешава на северу Косова. Ипак, надам се да ће ситуација на терену омогућити да министри спољних послова ЕУ препоруче статус кандидата Србији, када се буду сусрели у понедељак 5. децембра - оцењује у интервјуу за Данас Ги Ферхофштат, председник Савеза либерала и демократа Европе и бивши премијер Белгије, који је на тој функцији био пуних десет година.

Ги Ферхофштат долази у Београд 5. децембра на конференцију Савеза либерала и демократа Европе и регионалних либерала. Слови за једног од најважнијих проевропских политичара, залажући се за далеко јачу економску и политичку интеграцију унутар ЕУ као одговор на кризу.

Да ли је Борис Тадић у очима европских званичника и даље предводник проевропске политике у Србији? Какво поверење има он и његова Демократска странка код европских званичника?

- Председник Тадић је освојио три председничка мандата на прореформској и проевропској агенди. Ми имамо дубоко поштовање за оно што је он учинио у име помирења у региону, као и за чињеницу да је влада коју предводи, односно његова Демократска странка окончала сарадњу са Хашким трибуналом предајом Ратка Младића и Горана Хаџића, ове године. Дијалог Београда и Приштине је, такође, започела актуелна влада и председник Тадић. С друге стране, интеграција у ЕУ се не своди на успостављање регионалне стабилности и сарадње. Такође, тај процес обухвата унутрашње реформе. Реч је ту још и о успостављању истинске владавине права и у потпуности функционалне и јаке тржишне економије. Моја процена је да су капацитети Србије огромни, али неискоришћени, и то углавном због чињенице да се председник Тадић није изборио са системском корупцијом у земљи, као последицом испреплетаних интереса тајкуна и политичких странака. Другим речима, надам се да ће Србија ускоро закорачитии у нову политичку еру, у којој идеолошке поделе неће неће моћи да утичу на на сукоб проевропских и националистичких идеја. Крајње је време да се политички лидери у Србији окрену својим грађанима, а не територијалним питањима или питањима „националних интереса“, заснованим на рушењу српске привреде, као што је био случај у последње две деценије.

Да ли се ЕУ „плаши“ од избијања сукоба ширих размера уколико „остави“ Србију мимо европског пута, односно напретка у европским интеграцијама?

- Савез либерала и демократа Европе са ентузијазмом подржава проширење, све док на делу имамо испуњавање свих услова за чланство. Надам се да ће све земље Западног Балкана испунити критеријуме за чланство у ЕУ у наредним годинама, па и Србија. То је у најбољем интересу ЕУ, као и целог региона. Не мислим да је шири сукоб могућ, уколико постоји перспектива прикључења ЕУ. Лидери ЕУ су 2003. најавили да је Унија отворена за земље западног Балкана и ова опција је још увек на снази.

Какве би економске предности Србија стекла уколико би променила политику латентног сукоба?

- Дужничка криза је онемогућила привредни раст у блиској будућности у готово свим државама чланицама ЕУ. Имајући ово у виду, нарочито би европске земље које су још увек изван ЕУ требало би да се боре свим снагама да докажу своју стабилност, предвидивост пословног окружења и потенцијала за инвестиције. Све док Београд буде заузет севером Косова, постизаће управо супротан ефекат. Без инвестиција неће бити ни нових радних места. А, Србији су под хитно потребна нова радна места како би смањила стопу незапослености која се тренутно креће око 20 одсто. Осим тога, овде је улог и већ укаљана слика Србије, која је прогања још откако је Милошевић дошао на власт. Сви бисмо поздравили промену дискурса у српској политици. Као што је Бил Клинтон истакао током председничке кампање 1992. године, то је економски глупо!

Шта би се догодило уколико би Србија остварила „преокрет“ у косовској политици и признала независност Косова? Да ли би и на који начин био убрзан њен европски пут?

- Регионална стабилност је нужни услов за европске интеграције. У том смислу, нормализација односа са Приштином је неизбежна уколико Србија жели да напредује у процесу приступања. И то није довољно. Као што сам већ рекао, унутрашње реформе - борба против корупције и организованог криминала, владавина права и заштита мањина - представљају кључни елемент европских интеграције. Грађанин Србије су ти који ће највише осетити све предности ових реформи, а не владајуће политичке класе.

Да ли је истина да о Србији, пре свега, одлучује Немачка и због чега је такав случај?

- У оквиру ЕУ, и институције и моја група, деле став да је строго условљавање неопходно. Подсетио бих вас да је регионална стабилност и сарадња један од тзв. копенхашких критеријума. ЕУ, Берлин или Брисел не додају тим критеријумима ниједан нови услов инсистирањем да Београд нормализује своје односе са Косовом. Тај услов је присутан све време. Слажем се са немачком канцеларком Ангелом Меркел, када позива на укидање паралелних институција на северу Косова. Одржавањем паралелних структура власти на северу Косова Београд се понаша као да поделу дуж етничких линија још увек сматра планом Б, а таква подела по етничком принципу је крајње неприхватљива.

ЕУ је усред најтеже економске кризе од свог оснивања. Били сте веома ангажовани у предлагању решења за излаз из кризе. Како то да долазите на Балкан у време врхунца кризе која је сада прелила чак и у Италију?

- Да, слажем се, ЕУ се налази у најгорој економске кризе у својој историји. Али, ова криза је пре свега политичка криза, криза лидерства. Процес проширења ЕУ је колатерална штета овог недостатка вођства. Доласком у Београд, у престоницу највеће земље у региону, желимо да покажемо да ће западни Балкан и даље бити у фокусу проширења. Проширење је била једна од најуспешнијих прича у ЕУ и желимо да тако и остане. Штавише, рекао бих да постоји директна веза између унутрашњег јачања ЕУ - што је одговор на акутну дужничку кризу са којом се суочавамо - и проширења. Јача ЕУ ће имати капацитет да пусти нове чланове у клуб.

Колико су реалне прогнозе евроскептика у вези са распадом еврозоне?

- Евроскептици понекад указују на проблеме у функционисању ЕУ, али по правилу дају погрешне одговоре њих. Нама треба више, а не мање Европе, као одговор на кризу. Сви инструменти за заустављање заразе дужничком кризом већ су ту, па се све своди на питања политике. Ако садашњи европски шефови држава и влада покажу истинско лидерство и иницијативу, могли би ставити тачку на кризу у року од неколико недеља. На дуге стазе, такође, требало би увести неопходне промене у Лисабонском споразуму. Да будем јаснији, ми треба да успоставимо одговарајућу економску и фискалну унију, поред оне монетарне са заједничком економском политиком коју успоставља Комесар за економију. Такође, требало би да уведемо и еврообвезнице за које би гарантовало седамнаест земаља чланице еврозоне. Другим речима, Европска централна банка би требало да преузме пуну одговорност и заштити не само „вредност евра“ како стоји у њеном мандату, већ сам евро, храбро узимајући учешће на тржишту на којем се државе задужују. Само то би било довољно да смири инвеститоре.

Како ће се економска криза у ближој и даљој будућности развијати и шта могу да очекују балканске државе?

- Као што сам управо поменуо, ми смо сада на раскршћу. Или ћемо ићи напред у европским интеграцијама, или ћемо се затећи на неистраженом подручју дезинтеграције и слабљења ЕУ. Овај други пут је испробаван сувише често током европске историје, и то са трагичним последицама. Имамо све инструменте на располагању, треба само да их зграбимо и створимо јаку федералну Европу. Када је реч о западном Балкану, бојим се да су негативне последице кризе у ЕУ већ могу осетити. Слабости ЕУ хране конзервативце и националисте који се противе ономе што ЕУ представља. Оно што је сигурно је да није проширење узрок тренутне кризе. Напротив, проширење је помогло Европској унији да одржи ниво раста широм ЕУ. Јака Европа је крајњи гарант стабилности на Балкану. Европска унија проширена на западни Балкан представља природни след догађаја, који ће се и остварити. Ја бих волео да то буде случај што је пре могуће.

Снежана Чонградин

(Данас)