На дневном реду четврте седнице редовног јесењег заседања парламента, која је почела 24. новембра, су Предлог закона о утврдјивању надлежности Војводине и Предлог одлуке о давању претходне сагласности на Предлог статута Војводине.
Посланици су јуче, после више од годину дана усвајања у покрајинском парламенту, почели разматрање Предлога статута Војводине, а у досадашњем току седнице подршку том акту најавиле су странке владајуће већине, као и опозиционе ЛДП, док су опозиционе СРС, СНС, Д С С и НС оцениле да су противуставни, због чега захтевају њихово повлачење из скупштинске процедуре.
Предлог Статута Војводине покрајински парламент усвојио је 14. октобра прошле године, а у скупштинску процедуру упућен је почетком новембра.
У медјувремену је, на захтев покрајинског парламента, био повучен из процедуре, због исправке члана који се односи на статус Новог Сада, тако да је после исправки тај град дефинисан као главни административни центар Војводине, а не као њен главни град.
Положај града, како је наведено у предложеном тексту, као главног административног центра Војводине, уредјује се покрајинском скупштинском одлуком, у складу са законом.
У Предлогу статута Војводине даље пише да се имовина Војводине, начин њеног коришћења и располагања уредјује законом, а да су својини Покрајине ствари које, на основу закона, користе органи Војводине, установе и јавна предузећа, чији је она оснивач и друге покретне и непокретне ствари.
У њему пише да је Војводина аутономна покрајина градјанки и градјана који у њој живе, у саставу Републике Србије, да је Војводина регија у којој се традиционално негују вишекултуралност, вишеконфесионалност и други европски принципи и вредности и да је неодвојиви део Републике Србије.
Статутом је дефинисано да територију Покрајине чине територије јединица локалних самоуправа у њеним географским областима - Бачка, Банат и Срем, утврдјене законом, да се она не може мењати без сагласности њених градјана, изражене на референдуму.
Референдум је, предвидјено је тим актом, пуноважан, уколико је на њему гласала већина градјана који имају изборно право и пребивалиште на територији Војводине.
Статутом је загарантована национална равноправност, што пише у члану шест, којим се дефинише да су у Војводини Срби, Мадјари, Словаци, Хрвати, Црногорци, Румуни, Роми, Буњевци, Русини и Македонци, као и друге, бројчано мање националне заједнице које у њој живе, равноправни у остваривању својих права.


