Јучерашњем традиционалном Молитвеном доручку, овде у Вашингтону, трећу годину заредом присуствовао је и потпредседник Владе Србије и министар унутрашњих послова Ивица Дачић, који је боравак у Сједињеним Државама искористио и за више сусрета са америчким званичницима. Неизбежне теме биле су ситуација са Косовом и могуће добијање статуса кандидата за чланство у Европској унији наредног месеца.
Дачић: "Осим састанака са својим колегама из безбедносних структура, имао сам низ веома важних састанака у Конгресу. Не због тога што ће то чинити преовлађујући тон у Конгресу, него због тога што мислим да је веома битно да грађани Србије знају да не мисле сви исто у америчкој администрацији и да постоје људи које не морате много да убеђујете у оно што говорите. На пример, са конгресменом Рорабакером ја уопште нисам имао потребу да разговарам на тему разграничења, јер је он сам изнео тај предлог, пошавши од тога да исто као што је Америка подржавала независност Косова у односу на Србију, он сматра да би сада било некоректно да Америка затвара очи пред проблемом да Срби на Косову не желе да живе у тој такозваној независној држави Косово и да тај принцип онда мора бити примењен и у том случају. Он такође сматра да би у том случају једино могуће решење било то неко праведно разграничење.
Издвојио бих још један састанак, који сам имао са конгресменом Бартоном, он ми је показао писмо које ће конгресмени упутити европским лидерима и позвати их да Србији доделе статус кандидата. То исто писмо ће послати и америчким званичницима и мислим да су то веома позитивне чињенице, које можда говоре о томе да треба активније да порадимо на проналажењу заједничког именитеља између америчког погледа на Западни Балкан, који у овом тренутку морамо да признамо није приоритет у спољној политици САД, и зато се толики низ година није ни мењао поглед на Западни Балкан, имајући у виду да се многи проблеми налазе у другим деловима земљине кугле, и како то на неки начин спојити са потребом да дође до неког одрживог решења за проблем Косова, јер је очигледно да је то проблем који представља претњу за мир и стабилност целог региона.
Србија је највећа земља у региону, српски народ је највећи народ у региону, који живи у БиХ, Црној Гори, Македонији, живи у значајном делу на оним просторима где ситуација може бити нестабилна у наредним годинама, уколико не дође до неког одрживог решења, а то одрживо решење је једино ако је праведно, праведно по мало за све и само тако може бити трајно. Ја мислим да је то суштина, да се увиђа, без обзира што је званични став САД да је то питање решено и да о томе нема више шта да се прича, да ипак није тако, јер је реалност на терену - на шта се Америка позивала годинама - таква да се не може говорити о томе да је ситуација решена“.
Глас Америке: Да ли мислите да ће преговори са Приштином дати даље резултате и да ће задовољити захтеве Европске уније да би Србији био одобрен статусу кандидата почетком марта?
Дачић: "Мислим да би то био погрешан потез уколико би поново уследила нека негативна одлука. Без обзира што у неким земљама ЕУ постоје мишљења да - не толико због Србије него њиховог унутрашњег јавног мњења - процес проширење треба мало зауставити - тако мисли више од 60 одсто Немаца и Аустријанаца, ипак мислим да би једна таква одлука затворила врата некој перспективи земаља Западног Балкана, које изузев Словеније и Хрватске, нису ушле у тај круг проширења ЕУ, и тиме би биле поново уведене неке старе поделе, нека стара линија разграничења која је ишла преко Балкана, подсећање на неку ружну прошлост и мислим да би могла да има негативне консеквенце.
С друге стране, мислим да Срби и Албанци треба да инсистирају да сами међусобно и директно решавају своје проблеме, а не да им стално неко посредује и понекад ми се чини да онима који посредују не одговара да се ситуација реши, јер се онда њима завршава мандат. У свему томе, мислим да треба наћи неко решење које одговара и једној и другој страни, и што пре завршити питање Косова и Метохије, зато што представља 'кост у грлу' и кочницу за било какав други процес који се води и алиби да се каже да Србија није урадила довољно. Србија је урадила све што је од ње захтевано да добије статус кандидата, али ниједној другој земљи у овој фази нису се постављали такви услови као што је питање Косова. Последица тога је процентуално смањење подршке коју ЕУ има код грађана Србије, и можда дугорочно гледано, могућност да се у Србији појави политичка снага која можда у Западној Европи и Америци неће гледати приоритетног политичког савезника него ће то бити на истоку. Онда се поставља питање да ли Србија треба да буде проблем да би била приоритет америчке спољне политике? Некад, кад смо били проблем, чини ми се да су нас више уважавали, него сада кад конструктивно желимо да решимо проблем. Надам се да ће уследити позитивна одлука ЕУ, она би била добра за све народе Западног Балкана“.
Глас Америке: Насиље навијача, односно хулигана, на спортским догађајима или поводом њих, недавно се поновило. Апелациони суд, преполовио је казне осуђенима за убиство француског навијача Бриса Татона. Шта би Србија, власти и институције пре свега, али и друштво у целини, требало да учине да би се такво понашање, које наноси озбиљну штету имиџу земље - искоренило?
Дачић: "Ми у полицији гледамо на то веома једноставно. То значи применити силу и решавати те проблеме, јер то је средство које Министарство унутрашњих послова има у својим рукама. Ми немамо у својим рукама стварање опште друштвене климе, образовне системе, утицаје различитих друштвених фактора, па и политичких партија и свега осталог, на неку климу у којој млади људи расту и на систем вредности који они стварају.
Оно што је до нас, ми смо похапсили на десетине таквих људи, неки су издржали казне, изашли поново. Ниједан од тих догађаја није се десио на самом терену, тако да није била угрожена безбедност оних који су учествовали у спортском догађају, али на ободима, тамо где има мање полицијске контроле, дешавају се такве ствари. Мислим да то није само у Србији, таквих случајева има и у другим земљама, нарочито тамо где постоји оптерећење политичким и међунационалним односима. Још постоје неки проблеми, које никако да оставимо у прошлости.
Ми заиста водимо једну акцију која се базира на европским праксама, и са Енглезима смо доста разговарали какав систем направити... тужиоци су сада на самим утакмицама, судије су одмах ту, притвор је на самом стадиону, изричу се казне забране присуства утакмицама, али још нисмо у ситуацији да можемо као Енглези да укинемо заштитне ограде на стадионима. Сигуран сам да ће бити потребна барем још једна деценија да некако све дође у неку нормалну ситуацију, после ових деценија различитих ванредних ситуација у земљама у региону“.
Браца Ђорђевић
(Глас Америке)
