Ко је крив? Бивша тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте одбацила је оптужбе свог наследника Сержа Брамерца да је одговорна за уништавање доказа у случају „Жута кућа".
Бивша тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте одбацила је оптужбе свог наследника Сержа Брамерца да је одговорна за уништавање доказа у случају „Жута кућа".
Дел Понтеова је за Пресс поновила да зна ко је уништио доказе у трговини људским органима косовских Срба, али да она није имала никакве везе са тим.
Након што је Дел Понте у интервју за Прессов њузмагазин Недељник открила да су НАТО и Унмик спречили истрагу о трговини органима на Косову, поново су се узбуркале страсти ко је одговоран за те злочине.
Карла је јуче поручила да не може да верује да је из Брамерцове канцеларије оптужују за уништавање доказа.
Дел Понте: Била је истрага
- За то да су докази уништени сам сазнала у медијима, када сам већ била на дужности амбасадора Швајцарске у Аргентини. Никако раније. Сигурна сам да је канцеларија тужиоца спровела истрагу о томе и да тачно знају ко је донео одлуку да се униште докази, као што знају и да ја нисам била обавештена о томе - изричита је била Дел Понте.
Она је, наиме, била главни тужилац Трибунала од 1999. до краја 2007, а прикупљени докази о „жутој кући" уништени су у Хагу 2005. и то, како наводи Брамерц, по налогу њеног тужилаштва.
Небојша Човић, који је био на челу Координационог центра за КиМ, каже за Пресс да би Трибунал, ако има имало правосудног и другог морала, морао да поведе истрагу против свих оних у Унмику и НАТО-у , односно Кфору, који су скривали информације и спречавали да се расветле злочини.
Он подсећа да је Координациони центар 2001. и 2002. са министарствима Трибуналу достављао сазнања о отмицама на КиМ, потенцијалним локацијама за масовне гробнице и где су отети држани како на КиМ, тако и у Албанији.
- Сви подаци настали су на основу извештаја војних и полицијских безбедносних структура, као и Министарства правде. Тај материјал је систематизован и предат Хашком тужилаштву и Дел Понтеовој, Унмику и шефу Унмикове канцеларије за нестала лица и форензику Хозе Паблу Бараибару. Наша страна је тражила да Трибунал и међународна заједница обезбеде да се формира заједничка комисија за обилазак локација Кукс и Тропоја у Албанији. Одговор је био да Албанија то не дозвољава - прича Човић, и напомиње да су ти материјали подељени и СБ УН и амбасадорима држава УН у Београду.
Човић: Умешан и Кушнер
- Такође, добили смо информације да је прва мисија Кфора, која је ушла на Косово 1999. када се догодио највећи број отмица, имала своју архиву о тим догађајима. Тражили смо од Кфора и Унмика ту архиву. Међутим, изговори су били: први - да је то Кфор однео са собом, други - да је то предато неком институту у Варшави или Бартислави, трећи - да НАТО треба да да сагласност и четврти - да је све то код тадашњег шефа Унмика Бернара Кушнера. На крају су рекли да НАТО није сагласан да нам се доставе подаци, као и да НАТО не може да прихвати наше податке које смо доставили Хашком тужилаштву, јер то су тобоже радиле службе безбедности из Милошевићевог времена - открива Човић, и додаје да је српска страна очигледно била у праву.
Биљана Бојић, Марко Прелевић
(Прес)
