Било би логично да Србија, или нека друга земља која је подржава, поднесе резолуцију којом би се обе стране позвале на преговоре, каже Тибор Варади

Према мишљењу већине стручњака за међународно право Србија не би требало да има било каквих разлога за забринутост уколико би се суд у Хагу руководио искључиво правним аргументима јер је државни суверенитет и територијални интегритет врхунски принцип међународног права. Проблем је, међутим, што, по свему судећи, то неће бити једини аргумент којим ће се руководити Суд правде. Дакле, након одлуке суда „случај Косово” сели се из Хага у Њујорк. На Генералној скупштини Уједињених нација је да на основу мишљења суда донесе резолуцију, а на Србији да учини све да та резолуција буде таква да се њоме констатује да статус Косова још није одређен.

„Ако би мишљење било повољно за Србију било би логично да она непосредно, или нека друга земља која је подржава, затражи једну резолуцију којом се стране позивају на нове преговоре. То би била једна могућа резолуција. Међутим, треба имати у виду и могућност да у случају да мишљење не буде повољно по Србију, нека од земаља које су признале Косово затражи да се то потврди неком резолуцијом.

Могуће је значи да буде више различитих иницијатива за резолуцију Генералне скупштине”, упозорава др Тибор Варади, професор међународног права и један од заступника Србије пре Судом правде.

Ако мишљење суда у Хагу буде двосмислено, биће, како каже др Варади, битна свака нијанса. Двосмисленост мишљења, истиче, могуће је постићи и на тај начин што би мишљење суда било донето тесном већином. „Мада правно остаје да је мишљење већине истовремено и мишљење суда, није свеједно да ли ће то бити однос 8:7 или 14:1. Тежину мишљења опредељује и број гласова”, објашњава др Варади.

На питање да ли Србију у борби за интерпретацију саветодавног мишљења чека више изазова него што их је имала тражећи изјашњавање Међународног суда правде, др Варади каже да то зависи од формулације мишљења. „Србија је у сваком случају одласком на суд добила на времену и успорила признавање. Кад је покренула ту иницијативу чинило се да су сва врата затворена јер није било никакве могућности сем силом да се нешто уради. Сад ћемо видети да ли ће осим времена добити и нешто друго”, оцењује др Варади.

Научни саветник у Институту за међународну политику и привреду др Александар Фатић упозорава да Србија не би требало да ствара еуфоричну атмосферу каква је била после одлуке Генералне скупштине да прихвати иницијативу Београда да се иде на Суд правде.

„Опет се ствара атмосфера са државног врха шта Србија треба да уради да би се косовски Албанци поново натерали да приђу новим преговорима”, истиче др Фатић. Он је уверен да не постоји никаква шанса за нове преговоре о статусу Косова.

Од предлога до саветодавног мишљења

Септембар 2008: Генерална скупштина УН уврстила у дневни ред иницијативу Србије да се о Косову изјасни МСП

Октобар 2008: Већина на  ГС УН подржала предлог Србије.

1. децембар 2009: Почела расправа пред Судом правде о легалности одлуке привремених власти у Приштини о проглашењу независности

11. децембар 2009: Завршена расправа, аргументе за и против независности Косова пред судом у Хагу изнело свих пет сталних чланица Савета безбедности

22. јул 2010: Саопштавање саветодавног мишљења

Ауторка. Ј. Церовина

(Политика)