На питање зашто ово нису били адути да се задржи америчка компанија, Никезић каже да је одлазак „Ју-Ес стила“ условљен глобалном кризом, а не стањем на нашем тржишту, тако да овај адут није био довољан. Упитан зашто страна компанија није нашла купца, он одговара да је то питање за њих, као и да зна да су размишљали о продаји, али не зна с ким су преговарали.
Никезић каже и да држава досад није разматрала ко ће се бавити новом продајом железаре, као ни да ли ће ангажовати некога. Био је приоритет, додаје, да се договор постигне што пре да се не угаси и друга пећ.
- Не могу да кажем да се преговарало о цени. Разговори су били превасходно усмерени на преузимање железаре како производња не би била заустављена. Извесно је да би затварање железаре био приличан трошак за страну компанију. Мислим да би им отпремнине биле највећи расход - наводи Никезић.
А колики ће трошак сада имати држава, засад није познато. Држави иде наруку светско тржиште челика, које се опоравља, што би могло да помогне и у налажењу купца. Никезић очекује да се наредних месеци чак смањи губитак железаре и додаје да се помоћ овом гиганту може посматрати као помоћ целој привреди.
- На пример, Влада субвенционише фирме из сектора вагоноградње које као сировину користе челик, тако да би без железаре била угрожена и та грана. Затим, да нема смедеревске компаније, „Железнице“ би остале без две милијарде динара, колико годишње приходују пружајући услуге превоза - подсећа Никезић.
Спомиње се да би железара могла да се оспособи да производи оно што треба „Фијату“, али Никезић каже да линија за галванизацију којом би се омогућило добијање делова за аутомобилску индустрију кошта око 200 милиона евра и пошто је реч о значајном и дугорочном улагању, неопходно је да га оствари будући стратешки партнер.
„Ју-Ес стил“ последња два дана и српским и америчким новинарима даје исто саопштење: „Настојимо да истражимо све могућности за Србију. Не коментаришемо саопштења и конференције за новинаре друге стране. Информацију за медије имаћемо након редовног финансијског кварталног састанка следећег уторка“.
Вест да је железара откупљена од Американаца затекла је Смедеревце између гледања два полуфинала наших репрезентација. У духу спортске терминологије, неки од њих с којима смо разговарали јуче сматрају да је овај потез „шут из
очаја у последњој секунди да би се стигло у продужетке“. Они се слажу да би многе фирме страдале да је железара стала, али не верују да Влада може боље од америчког кадра. Један од радника истиче да држава добија технолошки и кадровски дотерану фабрику. Синдикати су прилично били затечени оваквим обртом.
- Изненађени смо, мада је било наговештаја да нешто овако може да се деси. С друге стране, када смо пре десет година улазили у процес приватизације, знали смо да идемо у капитализам, да увек постоји реална могућност да се промени власник. Најбитније је да сачувамо сва радна места. Очекујемо разговоре и с менаџментом и с представницима Владе. Сигурно да није исто када вам је газда приватник или када је то држава и због тога ме радује изјава премијера да овакво стање не би требало да потраје - говори Синиша Прелић, први човек Самосталног синдиката у железари.
Градоначелник Смедерева Предраг Умичевић нема никаквих дилема око тога да ли је ово добар потез.
- Град би имао јако лошу перспективу да је железара затворена. Да се не би поновио сценарио Бора или својевремено Крагујевца, да Влада интервенише после неколико месеци или чак неколико година, овде је одлучено да практично ускоче у аутобус у пуној брзини, ухвате волан и спрече катастрофу. Под утицајем светске кризе можда ћемо поделити терет, али нећемо претрпети ударац који би убио град - сликовит је смедеревски градоначелник.
Медији у САД: Продаја има смисла
- Мислим да српски политичари не могу да буду бољи металурзи од оних у „Ју-Ес стилу“ - изјавио је Џон Тумазос, аналитичар америчког Холмдела у изјави за медије у САД и додао: „Изгледа да српска влада није могла да истрпи смањење производње“. Он мисли да је „Ју-Ес стил“ закључио да европска рецесија може да се продуби и да га брине превише капацитета за производњу челика у региону јер се такмиче с погонима у Украјини, Русији, Немачкој, Пољској и Турској. Њујоршки аналитичар Чарлс Бредфорд каже да је веровао да железара вреди више од једног долара, али да продаја има смисла. „Јасно је да сматрају да не могу да ураде ништа да поправе пословање“, додао је он, преноси америчка штампа. „Морнинг стар“ предвиђао је „Ју-Ес стилу“ губитке од 40 долара по тони у Европи у 2012. Они истичу да су планирали да смање ту пројекцију, али засад ће је задржати.
Владимир Спасић, Мирослав Ђорђевић
(Блиц)
