БЕЧ – Државни секртетар у Министарству за људска и мањинска права Марко Караџић изјавио је у интервјуу бечком дневнику Пресе да се злочин у Сребреници мора назвати правим именом – геноцид и да без тога Резолуција не би имала смисла.
Упитан зашто Скупштина Србије тек сада планира усвајање резолуције о Сребреници, он је одговорио да је Слободан Милошевић дуго после тог злочина био на власти и да се не може очекивати од неког ко је одговоран за политику ратних злочина да сам себе осуди.
„Потом је Србија пролазила кроз тешка времена. Зоран Ђинђић, први демократски премијер, убијен је, лустрација државног апарата је изостала. Моћ и утицај оних који су подржавали ратну политику деведесетих учинили су преокрет у правом смислу немогућим, посебно што се тиче оцене прошлости”, нагласио је Караџић.
Према његовим речима, не би било тешко осудити овај злочин да постоји стварна воља.
„Сигурно не би било тешко ако бисмо имали праву вољу да тај злочин осудимо и да га назовемо именом које заслужује - геноцид”, рекао је Караџић.
На питање зашто већина жели да избегне реч геноцид, он је указао на то да се говори да је јако битно да се добије широки консензус за резолуцију.
„Међутим, у једном друштву које је годинама тај злочин потискивало јако је тешко обезбедити подршку оних партија које су тај злочин до јуче потпуно негирале”, додао је Караџић.
„Људи из Сребренице очекују од нас само мало људскости и имају право на истину. Једна резолуција која би избегла именовање би онима који су прошли све страхоте нанела само нов бол. Верујем да би било боље да се не усвоји резолуција у којој се не би јасно именовао тај злочин”, рекао је Караџић.
„Десет година је режим Милошевића у региону изазивао ратове и најгоре злочине од Другог светског рата. Створена је слика да је НАТО нас бомбардовао зато што мрзи Србе. Знам да је на свим странама било злочина, али би ми требало да започнемо код нас самих”, рекао је Караџић.
(Танјуг)
Dobronamerni ljudi iz EU nas teraju da se ISTINOM dođe do POMIRENJA Srba i Bošnjaka. Znači prvo utvrditi šta se desilo Bošnjacima i Srbima U i KO Srebrenice, i to od 1992 do 1995.g.. Svrha utvrđivanja tačnog broja STRELJANIH zarobljenika u Srebrenici nipošto nije minimiziranje zločina, već sprečavanje njegove političke zloupotrebe. Mali doprinos utvrđivanju istine: -1.)Cifru od 7.300 žrtava daje sarajevski dokumentacioni centar na čelu s Mirsadom Tokačom, koji je u spisak MRTVIH i NESTALIH od 1992. do 1995. ubacio čak i Srbe, samo da broj bude veći. -2.)Iako taj centar negira mnoge srpske žrtve (čak i masakr u Kravici), kad se one odbiju, ostaje oko 6.500 bošnjačkih žrtava. -3.)A kad se oduzmu i POGINULI DO JULA 1995. (a po Tokači ih je oko 2.500 poginulih i oko 2.500 nestalih), vidi se da je u Srebrenici moglo da bude UBIJENO ukupno oko 1.500 ljudi. -4.) Međutim, po podacima muslimana, vojničke žrtve u povlačenju 28. divizije bile su veće od hiljadu ljudi, tako da se ponovo dobija realna cifra STRELJANIH zarobljenika od nekoliko stotina.
2.)RATNI ZLOCIN JESTE, ALI GENOCID NIJE
Po čl.2.Konvencije Ujedinjenih nacija o prevenciji i kažnjavanju zločina genocida iz 1948.G. - genocid je definisan kao akt počinjen sa namerom da se uništi, u celini ili delimično, nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa (znači planirano i sprovedeno ubijanje muškaraca i žene, deca, starci - kao u NDH, Oluji i Krajini i Bratuncu). Ako pokušamo da zadržimo hladne glave i ostavimo emocije po strani, shvatićemo da u Srebrenici to NIJE BIO GENOCID, nego RATNI ZLOČIN (streljanje zarobljenika iz osvete zvog ubijenih srpskih porodica u okolini Srebrenice. Svako poređenje sa zločinima i genocidom nacista i Ustaša u NDH u Drugom svetskom ratu je pogrešno. Činjenica da su u Srebrenici većina ubijenih vojno sposobni muškarci, a da su žene i deca pošteđeni, isključuje postojanje NAMERE da se jedan narod uništi u celini pa i delimično. U pitanju je grozan ratni zločin, zamišljen od strane poremećenih ljudi (iz osvete), koje će jednog dana stići kazna. Mislim da pametni ljudi, jednom za svagda, treba da prestatanu da se olako igraju terminom genocida.
3,) ISTINA JE U INTERESU SRBA
Gospodin Marko i Gospodja Kolundjija imaju "osecajne" duse KOJA NE BI MOGLA BITI HIRURG, SUDIJA, VOJNIK dr, gde je potrebno utvrditi istinu, bez obzira koliko je to "osećajno" teško. Posle ratova (pogotovu građanskih i verskih), mora se utvrditi istina kako se ne bi ponovili. Iz vaše najbolje namere " da osudite sve zločince" ako ne utvrdite šta je ko radio i zbog čega , stvarate uslove da se rat ponovi. Zbog toga što nismo razjasnili zločine u NDH i Drugom svetskom ratu (41-45) , slični zločini su se ponovili 91-95.