Упркос новим предлозима Београда и појачаном притиску Запада, Приштина упорно одбија свако помињање Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација приликом представљања Косова на регионалним скуповима, сазнаје Танјуг из дипломатских извора у Бриселу.
Резолуција 1244 из јуна 1999, којом се потврђује суверенитет тадашње Савезне републике Југославије на Косову, остаје, како кажу ти извори, главни камен спотицања у дијалогу Београда и Приштине о регионалном представљању Косова који су у прекиду већ више од два месеца.
Упркос напорима европског посредника Роберта Купера, Приштина наставља да одбија свако помињање Резолуције 1244 у оквиру представљања Косова, док Београд на томе инсистира.
Шеф београдског тима Борко Стефановић изјавио је раније ове недеље да је Приштини предложено неколико опција "од којих свака садржи Резолуцију 1244, па ћемо видети даље".
Програмски директор Међународне кризне групе за Балкан Марко Прелец каже да простора за компромис још има, али да је питање да ли ће га Београд и Приштина искористити .
"Београд не губи ништа у правном смислу ако пристане да се 1244 не спомене. Спомињање или неспомињање резолуција СБ УН-а их не ставља ван снаге", изјавио је Прелец за Танјуг и додао да иста резолуција, у крајњој линији, обавезује и Србију да повуче своје институције са Косова.
"Мислим да је читава дебата око 1244 пуки симптом озбиљније болести, а то је да се и у Србији и у Косову питање међусобних односа не разматра искрено, него на театралан, крајње симболича начин, ко кога може да више порази и осрамоти", каже он.
Прелец сматра да би застој у европским интеграцијама Србије био лош не само за Србију и регион, већ и за Косово.
"Што је Србија висе на европском путу то је моћ условљавања Европе јача, и супротно, сто је Брисел даљи од Београда, то Косову прети већа опасност да остане само са Србијом у балканској изолацији", закључио је он.
Најновија опција за регионално представљање Приштине предвиђа да у фусноти испод речи Косово стоји "у складу са РСБУН 1244 и мишљењем Међународног суда правде од 22. јула 2010", потврђено је Танјугу у дипломатским изворима у Бриселу.
То укључује, осим Резолуције 1244 и референцу на мишљење МСП по коме једнострано проглашење независности Косова не представља кршење међународног права, што је срачунато да одобровољи Приштину.
Међутим, и овај предлог Београда, делом заснован на сугестији из недавног извештаја Међународне кризне групе, наишао је на хладан пријем у Приштини.
"Председница Косова" Атифете Јахјага и "заменик косовског премијера" Хајредин Кучи најавили су у недавним одвојеним изјавама заоштравање става Приштине, наводећи да ће тражити да Косово буде представљено под својим уставним именом "Република Косово".
Ово представља корак уназад у односу на претходни пристанак Приштине да приликом представљања стоји само реч Косово, са фуснотом о чијем садржају није постигнута сагласност.
Немачки амбасадор у Приштини Ернст Рајхел назвао је јуче овај став "политичким забавиштем" и указао да Немачка и Француска обично не користе пуне називе свог имена на међународним скуповима.
Бриселске дипломате објашњавају ово затезање од стране Приштине све слабијом унутрашњеполитичком позицијом Хашима Тачија, који се налази под појачаним притиском "патриотске опозиције", а нарочито странке Самоопредељење Аљбина Куртија.
"Поред тога, чињеница је да Косово, које једва да је и почело са европским интеграцијама, има неупоредиво мање да изгуби ако заостане у том процесу, па лакше подноси притисак", рекао је дипломатски извор упућен у ток дијалога.
Са друге стране, уколико се споразум о регионалном представљању не постигне веома брзо, речено је Танјугу, Србија тешко може да рачуна да ће добити статус кандидата за придруживање ЕУ.
(Танјуг)
