Правни спор око одштете жртвама нацистичког злочина у Италији, одлуком Међународног суда правде у Хагу завршен је у корист Немачке. Суд је пресудио: Приватно лице не може да тужи државу за ратовање.

Жртве ратног злочина не могу појединачно судски да туже државе, како би добили новчане надокнаде. Том пресудом Међународни суд правде у Хагу уважио је у петак (3.2.) приговор Немачке на рачун италијанског правосуђа.

Правни спор између партнера из ЕУ покренут је пре скоро четири године: преживели и наследници жртава немачког нацистичког злочина, у октобру 2008. године покренули су тужбу пред италијанским судом. Суд је пресудио да је Немачка обавезна да им плати одштету због убиства 200 становника тосканских села Ћивитела, Корниа и Сан Панкрициа, од стране Вермахта, у јуну 1944. године. Против те пресуде италијанског апелационог суда, немачка влада је уложила жалбу пред Међународним судом правде у Хагу.

„Пресуда Хашког суда је од великог значаја за оцену ратног злочина“, објашњава Флоријан Бекер, стручњак за међународно право из Кила: „Основно питање је гласило: 'Да ли приватно лице може да тужи државу за ратовање?' Међународни суд правде на то питање је одговорио – НЕ“, каже Бекер.

У оквиру мировног споразума, Немачка је 1961. платила одштету државама, приватна лица убудуће не могу да покрећу тужбе. Италија је такође позвана да контролише да национални судови убудуће у сличним случајевима донесу одговарајуће пресуде, јер су се и Грци који су преживели један нацистички масакр већ обратили италијанском правосуђу.

„Неки Италијани ће критиковати такву пресуду“, сматра Аугусто Синагра, професор европског уставног права на Универзитету Ла Сапиенза у Риму и додаје: „Међутим, они заборављају да би могло да се деси да се покрене питање и других убистава из Другог светског рата, које су извршиле победничке снаге: бомбардовање Хамбурга, Немци који су умрли у америчком ратном заробљеништву или цивилне жртве из Дрездена“. Ипак, Синагра не сматра да су немачко-италијански односи доведени у питање: „Италија је по много чему једна шизофрена земља. Али онај ко има имало смисла за правду поздравиће данашњу одлуку.“

Флоријан Бекер оцењује да ће изречена пресуда у правном смислу да остане занимљива: „О термину државни имунитет, који би државе требало да заштити од уплитања других земаља у њихова унутрашња питања, сада се расправља. Критичари пресуде наглашавају да би границе имунитета морале да буду тамо где је почињен злочин против човечности, као што је несумњиво и био случај.“

(Дојче веле)