Мит Ромни убедљиви је победник кокуса за републиканског председничког кандидата у Невади, са готово половином гласова.
Жестока борба за друго место води се између Њута Гингрича, који има предност, и Рона Пола. Рик Санторум је на четвртом месту, далеко иза ривала.
Невада је трећа држава коју је добио Ромни, после Њу Хемпшира и Флориде, и пета у досадашњој републиканској трци. Уторак доноси борбу у три савезне државе (Минесота, Мисури, Колорадо), следеће суботе гласа се у Мејну, пре паузе од 18 дана.
Кључни дан у борби за кандидата републиканаца, који ће се у новембру борити са Бараком Обамом, биће 6. март, када ће Super Tuesday донети изборе у чак 10 држава широм САД.
По тренутним резултатима (обрађено је 43 посто бирачких места, готово сва осим у Лас Вегасу и околини) Ромни има 43 посто гласова, Гингрич следи са 25, Пол има 19, а Санторум 12 посто. На основу анкета са биралишта треба очекивати да Ромнијева предност порасте за неколико процената, а да се знатно смањи разлика између Гингрича и Пола.
Невада доноси 28 делегата, који се деле пропорционално, уз одређена одступања.
Ромни је у претходној председничкој трци још убедљивије добио Неваду (51 посто), а ове године је његова предност у односу на Рона Пола (који је и тада био кандидат) опала у већини округа.
То никако не може да умањи велики успех бившег гувернера Масачусетса, који је у анкетама потукао ривале у мање-више свим категоријама гласача (Гингрича и Санторума буквално у свим). Посебно упадљиве су његове победе над тандемом конзервативаца управо међу десно оријентисаним бирачима.
Међу гласачима који су се изјаснили као „врло конзервативни“ он је добио 49 посто (оба представника конзервативног крила заједно на 37 посто), међу присталицама покрета „Чајанка“ 50 посто (33), хришћанима-еванђелистима 46 посто (40). Чак је добио и већину католичких гласова (52 према 30 посто), иако су и Гингрич и Санторум католици, и упркос томе што је у прошлости имао чак и благонаклон став према абортусу.
То су изузетно важни показатељи, јер у прошлости су републиканци умели да губе изборе (најупечатљивији пример 1976. година) када би изабрали умереног кандидата, јер многи конзервативци нису ни излазили на биралишта.
Са друге стране, анкете у Невади показале су још једну врло важну ствар за Ромнија – све је већи проценат гласача који сматрају да су његови изгледи да победи Обаму највећи (сада је на чак 73 посто), а то постаје све већи фактор како трка одмиче.
Са те стране Ромни је стекао огромну предност, иако трка математички још није ни ухватила залет (ни десет посто кандидата за Републиканску националну конвенцију није подељено, а одрађено је само 5 од 50 држава и 6 територија).
Следи веома интересантан седмодневни програм, током којег се води борба за гласове који заиста могу утицати на новембарске изборе, јер у све четири државе има основа да се очекује борба.
Минесота и Колорадо су у претходним деценијама гласале за републиканце, али су 2008. дале Обами својих 19 електора. Мисури је 2008. први пут после 1952. „промашио“ председника и гласао за републиканце осми пут у претходних 11 избора.
Мејн (пет демократских победа у низу на председничким изборима) је на конгресним изборима 2010. донео одличне резултате републиканцима и има специфичан изборни процес: од четири електора два се деле на основу резултата у целој држави (као у већини држава), а по једног шаљу оба конгресна округа (Небраска има сличан систем – од 5 електора два даје држава, а три окрузи).
Пажња је већ у суботу пребачена у те државе (Санторум се већ тог дана обратио из Колорада), у којима Ромни углавном има предност (Пол има добре шансе да у Мејну забележи прву победу у трци).
Три државе које се такмиче у уторак доносе 128, а Мејн 24 делегата.
У 18 дана који следе сви кандидати мораће да донесу врло битне одлуке. Због великог броја држава у којима се гласа у Супер Уторак, они ће морати да бирају где улажу озбиљнија средства, што даје велику предност Ромнију, који финансијски далеко најбоље стоји. Са друге стране, врло је могуће да један од два конзервативца одустане од трке.
После Флориде, која је због величине (четврта по броју становника) и чињенице да је врло равноправно подељена између републиканаца и демократа најважнија држава у првој фази републиканске трке, Невада такође носи неколико значајних показатеља.
Најупадљивији је статистика, која говори да се ради о држави која је само једном у последњих сто година "промашила председника" (1976. године).
Са једне стране ради се о држави у којој су републиканци знатно конзервативнији, са друге је то држава у највећим економским проблемима на тлу САД (незапосленост, проблеми становника са хипотеком). Лоши економски показатељи свакако су у вези са податком да је Невада најбрже растућа држава САД (са два на 2,7 милиона у последњој деценији).
Дуго стандардна зона републиканске доминације (после 1964. само Клинтон двапут добио за демократе), пустињска држава је на прошлим изборима гласала за Обаму, а због великог процента Латино популације подршка демократа у константном је порасту. Такође, готово десет посто становника је азијског порекла.
Невада доноси још један интересантан аспект – због близине Јуте, чак 25 посто регистрованих за републиканску трку је мормонске вере, баш као и тренутни лидер трке Мит Ромни (11 посто становништва Неваде припада Мормонској цркви).
Распоред становништва у Невади је веома интересантан – две трећине је смештено у мали округ Кларк на југу, а шестина у Вошоу на самој западној граници, остављајући свега једну шестину становника (ни 700 хиљада) за површину приближну комплетној бившој Југославији.
(Б92)
