Кина не може да користи своје девизне резерве да би спасавала презадужену Европу, изјавила је помоћница кинеског министра спољних послова Фу Јинг.

„Став да Кина треба да спаси Европу не стоји, јер се (девизне) резерве не користе на тај начин”, рекла је Фу и додала да се у руковођењу кинеским девизним резервама од 3,2 хиљаде милијарди долара морају поштовати следећи принципи - „безбедност, ликвидност и здрав профит”.

„Кина се руководи истим тим принципима када купује европске обвезнице, обвезнице Међународног монетарног фонда и америчке обвезнице”, додала је она.

Кинеска званичница је оценила да постоје бројни неспоразуми када су у питању кинеске девизне резерве.

„Девизне резерве нису новац којим може да располаже премијер или министар финансија. Девизне резерве су сличне штедним улозима и њихова ликвидност и безбедност мора да се осигура”, рекла је Фу.

Она је казала да је од избијања финансијске кризе у Европи Кина повећала увоз са тог континента, а само прошле године трговинска размена је забележила раст од 20 одсто.

„Кина не избегава покушаје на међународном плану да се спаси Европа. Она је у том процесу позитиван и здрав учесник”, поручила је Фу додајући да је потребно „деполитизовати” кинеске инвестиције на старом континенту јер Кина не жели да уз помоћ финансијских улога исказује своју моћ.

„Успешно инвестирање би требало да буде обострано. Надамо се да наше економске активности неће бити тумачене из политичке перспективе јер оне нису везане за политичке интересе. Морамо се руководити принципима тржишне економије”, рекла је она.

Лист Чајна дејли преноси изјаву директора Института за европске студије при Кинеском институту за савремене међународне односе, Фенга Џонгпинга који такође сматра да Кина не може да спаси Европу, али да би кинеска помоћ била од виталног значаја.

Према његовој оцени, економска сарадња Кине и Европе морала би да се заснива на економским принципима, па је из тог разлога безбедност инвестираног капитала приоритет кинеских инвеститора у Европи.

Да ли ће Кина наставити да купује европске обвезнице зависи од процене њихове исплативости у будућности, а дотле Пекинг у Европи може да инвестира „у изградњу инфраструктуре и некретнине”.

Фенг сматра да је један од разлога што се билатерална сарадња политизује неповерење Европе и њен страх да би Кина могла да као кредитор преузме контролу на континенту.

Помоћница кинеског шефа дипломатије поручила је да је сарадња Кине и Европе обострано корисна, те да ће Кина наставити да подржава Европу.

Оно што би Европа требало да учини у овом тренутку је да са одобравањем прихвати јачање нових индустријски развијених земаља и увиди да је то од обостране користи.

Европа је постала највећи кинески трговински партнер, највећи инвеститор и најзначајнији извор нових технологија.

Истовремено, Кина годишње увезе са европског континента робе у вредности од преко 100 милијарди долара, а од како је 2001. постала чланица Светске трговинске организације на локалном нивоу створено је милион радних места.

Према проценама финансијских стручњака, Кина поседује 550 милијарди долара у дужничким папирима које су емитовале европске државе.

(Бета)