Коначан исход зависиће од способности две стране да пред Генералном скупштином УН мишљење Суда у Хагу представе као одлуку која иде њима у прилог
Одлука Међународног суда правде у Хагу о легалности проглашења независности Косова и Метохије и расправа у Генералној скупштини и Савету безбедности УН завршни су дипломатски кораци који предстоје Србији у вези са решавањем косовског питања.
Међу експертима у Београду и Приштини месецима је већ „јавна тајна” да ће мишљење Суда у Хагу највероватније бити формулисано тако да ће од успешности страна да га представе као одлуку која иде њима у прилог – зависити и последњи утисак који ће бити створен о легалности проглашене независности Косова.
Саговорник „Политике”, који је добро упознат са дипломатским потезима око Косова, тврди да су земље „квинте” (Француска, Немачка, Италија, Велика Британија и САД) већ понудиле Србији да потпише заједничку резолуцију с којом би се изашло у Генералној скупштини УН. Предлог текста те резолуције у Београду није наишао на разумевање јер је потпуно„блед и неутралан”.
Пошто је протумачено да би потпис на њега значио поништавање предности које Београд очекује у мишљењу Суда у Хагу, Србија се усредсредила на то да обезбеди што већи број гласова на свој страни и да изађе са властитом резолуцијом у Генералној скупштини УН која би била прихватљиву за већину чланица. „Политикин” извор тврди да су због тога власти у Београду изложене великом притиску, што је видљиво, како каже, и из јавних дипломатских порука које се последњих дана чују – да ће „ЕУ пажљиво пратити реаговања српских власти на мишљење суда”.
Русија и даље подржава обнову директних преговора руководстава Срба и Албанаца, а стални представник Русије у Савету безбедности УН Виталиј Чуркин је рекао да Русија сматра важним да највише тело УН треба да „контролише стање на Косову и да дугорочно решење тек треба да се нађе”.
Опције које ће се наћи „на столу” зависиће од односа снага на септембарској седници Генералне скупштине УН, али и расправе која ће у Савету безбедности УН уследити у августу, када председава Русија, и када ће се расправљати о редовном извештају Унмика са Косова и Метохије.
У очекивању саветодавног мишљења свака од страна фокусирала се на сопствене приоритете. За Београд то су статусни разговори са косовским Албанцима у којима би учествовали сви представници међународних институција заступљени на Космету. Београд није спреман да открије шта би понудио на тим разговорима, али се као лајт-мотив понавља став да „једна страна не може да изгуби све, а друга да добије све”. Аналитичари сматрају да би требало понудити „нешто више од онога што смо били спремни да предложимо”.
За косовске Албанце, који се спремају да 22. јул прославе као други дан независности, у обзир долазе само „технички разговори” и то без представника Унмика. Искључењем представника УН Приштина већ две године покушава да сторнира Резолуцију 1244 и умањи значај УН, у којима већина још увек не подржава њихову независност.
Што се тиче ЕУ, за њих је ситуација на северу Косова питање број један о коме треба да се разговара. Почетком недеље, наиме, незваничну понуду иза које стоје Немачка, Француска и Велика Британија, озваничио је француски амбасадор у Приштини износећи за један приштински дневник концепт „чврсте аутономије”. Жан Франсоа Фито је предложио да платформа за будуће разговоре Срба и косовских Албанаца буде нека врста аутономије за север Косова, која не би значила мењање граница него културну и економску аутономију Срба на северу.
Као једна од опција у медијима се спомиње и подела Косова по принципу размене територија: север Косова за општине Прешево, Медвеђа и Бујановац. Такве понуде државни секретар у Министарству за КиМ Оливер Ивановић оцењује као спиновање „срачунато на то да дестабилизује југ централне Србије”.
Аналитичар Душан Јањић не би одбацио специјални статус севера, али га не би мењао за признање независности. Он сматра да би Србија, управо зато што неће да призна независност Косова, требало да преиспита своју досадашњу политику блокирања. Јањић каже да би требало ојачати односе Србије са ЕУ и САД не напуштајући односе са Русијом. „То је могуће на начин модификоване Бајденове формуле: не признајемо, али желимо да решавамо све проблеме који постоје. И то треба водити ка стратешком партнерству са ЕУ у управљању косовског проблема”.
Јањић објашњава да је такву сарадњу могуће постићи иницирањем дијалога о решавању техничких питања, а да ЕУ буде гарант примене тог договора. Он сматра да би у тим разговорима требало разговарати о децентрализацији Косова, а на тај начин је могуће да се стигне и до регионализације.
Ивановић: Север већ има специјални статус
Државни секретар у Министарству за КиМ Оливер Ивановић одбацује аутономију за север Косова, наглашавајући да специјални статус већ постоји и да је он установљен 1999. године. „Шта је онда ново што нуди ЕУ? Србија неће мењати своје за своје. Ми можемо само да разговарамо о статусу Косова, пошто је статус севера већ дефинисан”, каже он.
Ауторка: Биљана Митриновић
(Политика)
