Рукометна репрезентација Србије изгубила је од Данске са 21:18 у свом првом учешћу у финалу Европског првенства.

У мечу за прву титулу првака Европе наши рукометаши ушли су са надом да ће на крилима одбрана Дарка Станића поново оборити на плећа вицешампиона света, као на старту такмичења. Одбране Станића нису изостале, било их је чак 11 у првом полувремену, али нападу “орлова” као да је био забрањен улаз у Арену.

Офанзивне акције деловале су често врло конфузно, селектор Вуковић је на тајмауту тражио да престану “солистички концерти”, а једини коме се није имало шта приговорити, Станић, стрпљиво је био на гол-линији и радио свој посао. Одбрана за одбраном, а онда неверица због бројних грешака у нападу.

После само седам датих голова у полувремену, које је обележила и далеко тиша подршка “орловима” са трибина, нешто се ипак променило у наставку након што су Данци повели са 16:12. Кренуо је тада марш српских репрезентативаца, кренуо је “Марш на Дрину” из грла пробуђене публике, али преокрета није било. Чак и када се чинило да је он ту, на дохват руке, лопта је клизила из руке, погађала пречку, бежала ка ривалу...

Било је јасно да без неког чуда Данци неће испустити указану шансу, а чудо је овога пута било на неком другом месту. Мало у Мелбурну, мало у Ајндховену, док је у Арени било само једно велико "хвала". Да, хвала - за то што се рукомет вратио кући.

(Блиц)