БЕОГРАД – У наставку јавне расправе пред Уставним судом Србије, већина стручњака је данас оценила да је закон о утврђивању надлежности АП Војводине донет у оквирима Устава.
Академик Тибор Варади рекао је да закон који је донела Скупштина Србије поштује оквире Устава и указао да Устав поставља правила у чему се не могу ограничити овлашћења покрајине, али дозвољава и пренос додатних овлашћења на покрајину.
Истакавши да није проф. уставног права, али да се бавио питањима која задиру и у ту област, Варади је навео да у тумачењу Закона о надлежности Војводине постоје два поимања - једно према коме је "Војводина унутар Србије нормалност и друго према коме је Војводина унутар Србије опасност".
Према његовим речима, ако поимамо Војводину као опасност, онда је посве разумљиво да се оспорава уставност закона о њеним надлежностима.
Међутим, ако Војводину посматрамо као нормалност, као нормалан део Србије, онда је јасно како је казао, да Устав поставља правило да се права покрајине не могу ограничавати.
Према том поимању, како је казао, уколико се Војводини дају права која нису поименично наведена у Уставу, "не идемо против Устава, већ развијамо Устав".
Члан 12. Устава ограничава власт државе, а не грађана, рекао је Варади истакавши да "није спорно да државна власт не може да ограничи људска права, већ да их развија", као и да Војводина има право на аутономију и да се та права могу проширити законом, а управо је такав закон донет.
Професор Правног факултета у Београду Стеван Лилић изнео је мишљење да је закон донет на основу Устава и Статута АП Војводине, истакавши да у томе није нашао ништа противуставно, како по питању процедуре, тако ни по питању садржине.
"Закон је донет на основу Устава и Статута и ја не видим да је ту нарушена процедура" казао је он и додао да у оспореном закону "не види тенденције одвајања покрајине од Србије, то јест стварања државе у држави".
"Са становишта уставности, прокламованих и усвојених принципа, европских и међународних стандарда, аутономија је оно што ограничава централну власт", рекао је Лилић и изнео тумачење према коме је државна власт ограничена правом на аутономију и локалну самоуправу".
Устав Србије не жели да иде у правцу ограничавања аутономије Војводине, а да ли то неко политички прижељкује, то је друго питање, казао је Лилић подсетивши да је предлог којим се оспорава уставност Закона о утврђивању надлежности и законитост Статута АП Војводине поднело 30 посланика ДС С-НС.
Професор Правног факултета Унион др. Богољуб Милосављевић изнео је нешто другачији став, подсетивши да су у Уставу чланом 183. прецизно одређене све области у којима АП Војводина може да има надлежности.
Устав је одредио у којим областима АП Војводина може имати изворне надлежности, а закону је пропустио да уреди која су то питања од нарочитог значаја за покрајну, рекао је Милосављевић и нагласио да те надлежности морају бити одређене датим уставним оквиром.
Он је нагласио да се слаже с Варадијем да аутономија припада нормалности, а не опасности, али мора да се дефинише, како је објаснио, "у оквиру Устава и државног јединства, никако ван тога".
Милосављевић је указао да се овде "не ради о људским правима, чији се достигнути ниво, према Уставу не може снижавати, већ о демократском начелу успостављања вертикалне подсле власти и принципу организовања централне власти."
Он је подсетио да је у Уставу Србије из 1990. године стајало да покрајине могу да обављају и друга питања наведена у закону, али да таква одредба не постоји у важећем Уставу из 2006.
Доцент Правног факултета у Новом Саду Светозар Чиплић је указао да је Србија као држава, у модерној уставности, често трпела дефицит по питању вертикалне организације власти, који нису познавале друге државе и да постоје системски недостаци који онемогућавају да се цела Србија једнако устроји по питању аутономије, а да ли је то људско, а по природи демократско право, у овом часу је мање важно.
(Танјуг)
