Чешко изузеће потврђује да Чешка не мора вратити имовину судетским Нијемцима
Из Словачке је у сриједу стигла добра вијест за Хрватску – тамошњи је парламент први ратифицирао приступни уговор Хрватске с ЕУ. Док је Хрватска још захваљивала Словацима, еуропски дипломати хватали су се за главу: Словачка је, кажу, направила велику погрешку, у процедури су занемарили договор еуропских челника у Вијећу ЕУ. Преседан је то који пријети не само стабилности ЕУ и Лисабонском уговору него посредно и ратификацији хрватског уговора у осталих 26 држава чланица.
Јако противљење
Наиме, Словачка је истодобно с ратификацијом хрватског приступног уговора морала прихватити и протокол о чешком изузећу из Еуропске повеље о темељним правима, која је саставни дио Лисабонског уговора, те протокол о ирском изузећу у питањима пореза, права на живот, образовање и обитељ, што су Словаци пропустили учинити. Да би ствари постале јасније, вратимо се у вријеме преговора о Лисабонском уговору. Чешка је затражила – и добила – изузеће из Повеље о темељним правима, понајприје зато да би се спријечио поврат имовине судетским Нијемцима заплијењене послије Другог свјетског рата. Сугласност за чешко изузеће није било једногласно – бројне су државе изразиле незадовољство. Но у закључцима бруxеллеског суммита одржаног 29. и 30. листопада 2009. јасно је наведено како су се челници држава и влада свих земаља чланица сугласили да ће за сљедећег ратифицирања било којег приступног споразума – а то је, показало се, Хрватска – придружити Протокол о чешком изузећу Лисабонском уговору као и Уговор о функционирању Еуропске уније. Ирској су дали исто јамство. Ратификацијом ирског, односно чешког додатка или протокола уз приступни уговор Хрватске жељело се избјећи поновно одлучивање о Лисабонском уговору. Штовише, без ирског изузећа шанса да Лисабонски уговор прихвате Ирци била је мала.
Могао би настати каос
Словачки преседан, каже наш суговорник, могао би потакнути бројне проблеме у ЕУ и створити – каос. Примјерице, пита се, тко сада спречава било коју државу да учини исто? Мађарска се, примјерице, жустро противила чешком изузећу јер оно такођер онемогућује повратак конфисциране имовине Мађарима. Један од могућих сценарија јест и тај да и Чешка одуговлачи с ратификацијом хрватског уговора, док њезин проблем – да оно што је договорено буде проведено у дјело – не буде ријешен. Усто, сама је Чешка подијељена око изузећа из Повеље. Социјалдемократска опорба, наиме, тврди да изузеће из Лисабонског уговора онемогућава Чехе у остварењу социјалних, радничких и других људских права, одбацују га те су најавили да га неће подржати у парламенту. Могао би услиједити домино ефект – изузеће би могло постати елемент уцјене између разних држава које бране своје интересе – а колатерална жртва могла би бити и ратификација хрватског уговора у свим чланицама. Из словачког велепосланства у Загребу јучер су, пак, објаснили да нису ратифицирали ирски и чешки протокол јер они у Словачкој "још нису потписани". Кад ће их потписати, не знају точно. У првој половици ове године, кратко су објаснили.
Из Судета протјерано око три милијуна људи
Чешка је изузећем из Повеље о темељним правима добила јамство да Лисабонски уговор неће довести до укидања Бенешових декрета. Њих је 1945./'46. потписао тадашњи чехословачки предсједник Едвард Бенеш, тада у избјеглиштву, и то као просвјед због Хитлерове анексије Судета. Они су послужили као правна основа за запљену имовине и протјеривање између 2,5 и 3 милијуна судетских Нијемаца и неколико десетака тисућа Мађара из Чехословачке, под колективном оптужбом да су сурађивали с нацистичким режимом. Чешка је влада након ослобођења инзистирала на Бенешовим декретима, а савезници су их на конференцији у Потсдаму потврдили.
Сандра Вељковић
(Вечерњи лист)
