Човек који је колапс комунистичке државе називао „највећом геополитичком катастрофом века“ решен је да подигне ново царство: евроазијску унију. Такве наговештаје дао је први Путинов заменик Игор Сувалов када је рекао да би Русија могла да укине рубљу и уведе заједничку новчану валуту са Казахстаном и Белорусијом. Три државе, које већ имају успостављену заједничку трговинску унију, планирају формирање јединственог економског тржишта до 2012. Сувалов каже да се као наредни логични потез намеће увођење јединствене новчане валуте уније по узору на евро. Последњи пут када су ове три државе имале заједничку новчану валуту било је у совјетско доба.
Готово је сигурно да намера Путина није да се савез ограничи само на три државе. На такав закључак упућује и позив прослеђен новом украјинском лидеру Виктору Јануковичу, током прошлонедељне посете Москви. Уколико Кијев приступи Путиновом пројекту, била би то заједничка економска сфера која би обухватала „велику четворку“ - републике из совјетске ере, које заједно броје 213 милиона становника и протежу се од Европске уније до Кине. Политички, војни и економски центар будућег савеза била би Москва, где су очекивања да ће 2012. Путин поново бити устоличен за председника Русије.
Познаваоци прилика у региону наводе да би Узбекистан врло лако могао да се прикључи савезу, имајући у виду јаку енергетску сарадњу са Русијом и тежње Ташкента да активније учествује у пројектима Кремља.
Мишљења стручњака су да би заједничка новчана валута будућег савеза била јак конкурент америчком долару, али и европском евру. Овакав савез отворио би такође могућност Русији да оснажи свој утицај између гиганата попут ЕУ и Кине. Јер, руска индустрија је у односу на европску застарела и такође не може да конкурише ценама трошкова рада у Кини. Њен адут је стога да постане главни снабдевач енергије и сирових материјала и да на тај начин конкурише економијама Брисела и Пекинга.
Друге бивше совјетске републике, сматрају економисти, тешко да ће се моћи одупрети „гравитационој сили“ јединствене новчане валуте и економске сфере будуће евроазијске уније. Јерменском економијом готово у потпуности доминирају руске компаније, суседни Азербејџан би ризиковао руско мешање у замрзнути конфликт поводом јерменске енклаве Нагорно Карабах, док је Казахстан већ прихватио економски спасилачки пакет Москве вредан 2,15 милијарди долара. Путину ће се у скоријој будућности указати прилика и да јамчи за попустљиве и проруски наклоњене режиме у Белорусији и Казахстану. Трећи мандат белоруског лидера Александра Лукашенка завршава се наредне године, а очекивања су да ће он показати изразиту лојалност Путину од кога очекује да га као међународни лидер подржи за четврти мандат.
Нурсултан Назарбајев, који ове године пуни 70 година, нема очигледног наследника у Казахстану. Када истекне његов мандат на месту доживотног председника, Путин ће вероватно бити у Кремљу и у позицији да утиче на избор Назарбајевог наследника. Спремност да се покоре Русији, као оснивачу евроазијске уније, са сопственом валутом коју контролише Москва, била би цена коју ће обе земље платити за своју номиналну независност.
Најновије најаве из Москве несумњиво призивају у сећања предвиђања Игора Панарина, академика Кремља и декана дипломатске академије руског министарства спољних послова, који је још прошле године указао на то да ће економска криза поплочати пут Путину да влада реконструисаним совјетским царством које ће бити формирано у наредне четири године и протезаће се од централне Европе до канадске границе. Панарин, иначе изузетно цењен међу рском политичком елитом, превидео је рођење утицајног евроазијског савеза, са јединственом валутом и парламентом чије би седиште било у Санкт Петербургу. Овакав геополитички распоред, према мишљењу Панарина, био би опција прихватљивија за Европљане него за Американце, будући да ће ЕУ, Кина и руска евроазијска унија бити део тријумвирата глобалне доминације.
(Данас)
